Poslednji intervju koji je Slobodan Milošević dao na slobodi bio je onaj koji je izašao u izraelskom “Harecu”. Razgovor je vođen 14. marta 2001. Razgovor sa Miloševićem u vili "Mir" vodio je novinar Dragan Bisenić. On je svojevremeno otkrio i o čemu je sa Miloševićem pričao pre samog intervjua, u neformalnom razgovoru.

Milošević u neformalnom delu razgovora između ostalog otkrio da li je sve govore sam pisao, da li je želeo da bude novi Tito, kako je izgledalo jutro kada je prelomljen sporazum u Dejtonu ali i zbog čega nije naredio hapšenje Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice.

"Nikada mi ni na pamet nije palo da budem novi Tito! Čak ni onda kada su neki počeli da od Požarevca prave novi Kumrovec", rekao je Milošević.

Na opasku novinara da je 1992. izašao na TV i pozvao Srbe u rat, kao što je to Tuđman uradio u Hrvatskoj, možda bi i napravio „Veliku Srbiju" jer je imao ogroman uticaj na narod, Milošević je rekao nikada nije mislio o Velikoj Srbiji, već "prvo o očuvanju Jugoslavije, a zatim o rešenju koje će omogućiti i Srbima da odlučuju o svojoj sudbini, onoliko koliko i drugi narodi Jugoslavije, a na kraju o zaštiti same Srbije i SR Jugoslavije". Itskao je i to da je onima koji su tvrdili da je Dubrovnik "srpski grad" rekao da nema ništa od toga - To pripada istoriji književnosti, a ne istoriji. Dubrovnik je hrvatski grad.

Na pitanje ko je najveći prevarant od ljudi iz sveta s kojima se sretao Milošević bez dileme navodi Ričarda Holbruka.

"Mi razgovaramo po celu noć, a onda on dođe ujutro sa sasvim suprotnim stvarima od onih o kojima smo se dogovorili. Pitam ga: 'Šta je to sada', a on će 'instructions'. I tako stalno, 'instructions, instructions...'. Pa, dobro, pitam ga: 'Dokle instructions'? Ja pregovaram ovde sa ovlašćenjima, a ti mi stalno vičeš 'instructions, instructions'! Dovedi nekog ko ima ovlašćenja! Ja sam mu rekao da on nema mu*a da donese nikakvu ključnu odluku, da prelomi", ispričao je Milošević.

Govoreći o sagovornicima iz regiona, Milošević kaže da je Franjo Tuđman držao svoju reč dok je Alija Izetbegović uvek koristio Amerikance kao izgovor za svoje odbijanje.

"Kada smo bili kod Jeljcina, ja sam Tuđmana zavitlavao. Kažem mu da njemu kroz noge prolaze granate, pošto je tada bilo navodno granatiranje Banskih dvorova. On je to podnosio", ispričao je Milošević.

Kako je onda izgledalo to jutro, kada je konačno prelomljen sporazum u Dejtonu? 

"Celu noć smo čekali šta će Alija da uradi. Počeo je i da pada sneg kada sam ujutru 21. novembra otišao kod Tuđmana s predlogom da nas dvojica potpišemo sporazum. Franjo je to prihvatio i obojica smo u sedam bili kod Amerikanaca i tako smo se dogovorili. Tuđman je održao svoju reč. Moja konačna ponuda bila je da prihvatim arbitražu za Brčko odloženu na godinu dana i da to ponudim Kristoferu. Kristofer i Holbruk su prosledili Izetbegoviću Tuđmanovu i moju ponudu. Posle premišljanja, Izetbegović je to prihvatio", rekao je Milošević, a prenosi RTS.

Zanimljiv je bio i Miloševićev odgvor na pitanje zbog čega ga nije bilo više u medijima.

"Zato što sam smatrao da je velika prisutnost u medijima izraz nametljivosti, sujete, potrebe za ličnim isticanjem. Zbog toga nisam ni odgovarao na brojne laži koje su se pojavljivale o meni. Mada, moja porodica misli da sam u tome pogrešio i da je trebalo da reagujem na svaku takvu izgovorenu ili napisanu laž", rekao je Milošević.

Što se zvaničnog dela razgovora tiče, Milošević je govorio o 5. oktorbu, Kosovu, Hagu. Ipak jedno od najdirektnijih pitanja je bilo zašto je prepustio svoj položaj nakon događaja 5. oktobra.

- Vaši protivnici, na primer Đinđić i Koštunica, danas govore kako su očekivali da će biti uhapšeni zbog paljenja Skupštine i televizije. Oni kažu da zbog toga nisu ni spavali celu noć između 5. i 6. oktobra. Da li ste Vi spavali i zašto niste naredili da se uhapse?, upitao je novinar.

- Nisam ih uhapsio zato što sam diktator, kratko je odgovorio Milošević.

Na pitanje kako je doživeo to što su ga, tek što je postalo jasno da više nije predsednik SRJ, napustili neki ljudi su manje-više svoje položaje dugovali njemu a od kojih je neke možda smatrao čak i prijateljima, Milošević je rekao:

"Doživeo sam to kao saznanje da sam vreme provedeno sa njima kao sa saradnicima i prijateljima proveo sa koristoljupcima, ulizicama i kukavicama."

(MONDO)