Danas je Mali Božić, tj. slava Svetog Vasilija velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujeverja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da su u brojnim crkvenim domovima organizovani dočeci srpske nove godine, koja takođe počinje na ovaj dan.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Po narodnom verovanju, na ovaj dan, 14. januara se ne treba svađati jer će vas terati baksuz tokom cele godine. Ako na ovaj dan pada sneg, godina će biti rodna.
Vasiljevdan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 14. januara po novom kalendaru (tj. 1. januara po starom kalendaru) i posvećen je Svetom Vasiliju Velikom, teologu i episkopu iz Cezareje u Kapadokiji.
Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme „nekršteni dani“ protegnu na celu godinu.
ISTORIJA
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.
U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.
Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.
OBIČAJI
Prema narodnom običaju, žene bi danas trebalo da pripreme vasilicu. Vasilice mogu biti slane ili slatke. Slatke vasilice se pripremaju od kiselog ili lisnatog testa, a prelivaju se medom. Slane vasilice su i drugi naziv za proju, s tim što se ukrašava na specijalan način.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
(MONDO/Opanak)
