On-line konsultacije sa lekarom, lečenje i propisivanje terapije zaživeli su u lekarskoj praksi u Srbiji ubrzo nakon proglašenja pandemije korona virusa.
Nakon što veliki broj pacijenata nije imao drugi način da obavi kontrolu ili pregled, stupio je telefonski u kontakt sa svojim lekarima koji su prešli u kovid režim. Trudeći se da pomognu, lekari su mnoge terapije propisivali na osnovu telefonskih razgovora i slika, snimaka i rezultata koje su im pacijenti slali online.
Zbog ovakve situacije koja je zadesila lekarski sistem, prošle godine je objavljeno da Ministarstvo zdravlja nabavlja softversko rešenje za telemedecinu, koje će mogućiti da građani zdravstvene usluge dobiju i putem informacionih i telekomunikacionih tehnologija.
Glavni ciljevi su rasterećenje domova zdravlja, ušteda vremena pacijentima, pristup zdravstvenim uslugama pacijentima koji nisu u mogućnosti da fizički dođu i da podsticaj i zdravstvenih radnika i pacijenta da koriste nove tehnologije i platformu eZdravlje, navodi se u tehničkoj dokumentaciji u okviru javne nabavke.
LEKARIMA TELEFON PUN PORUKA PACIJENATA
Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, telemedicina je pružanje zdravstvene zaštite uz upotrebu informacione tehnologije, a za potrebe dijagnostike, terapije i prevencije bolesti, potrebe kontinuirane edukacije zdravstvenog osoblja i sve u interesu očuvanja zdravlja pojedinca i zajednice.
Proces konsultacija sa lekarom na daljinu ili telemedicina nije nastala sa pandemijom kovida ali zahvaljujući njemu jeste procvetala, kaže za MONDO Verica Rakić, lekar opšte medicine.
"Kada su bolnice prebačene u kovid režim, stotine hiljada pacijenata u Srbiji ostalo je bez redovnih specijalističkih pregleda i kontrola. Pošto nisu bili u mogućnosti da se vide sa lekarima, pacijenti su slali svoje snimke, laboratorijske rezultate, krvnu sliku, rezultate testova, kako bi dobili mišljenje i terapiju. Garantujem da je svim mojim kolegama u tom trenutku telefon bio zatrpan porukama pacijenata i da smo svi pokušavali da pomognemo. Na osnovu pojedinih rezultata mogli smo pacijentima da potvrdimo da je sve u redu, da treba da promene terapiju ili nabave određene lekove. U određenim slučajevima, sa velikom sigurnošću mogli smo i da dijagnostikujemo bolest", objašnjava dr Rakić.
TERAPIJA ZA KRVNI PRITISAK, RANI KARCINOM I DRUGE BOLESTI
Kako kaže, tehnolgija je srećom dovoljno napredovala i donekle ublažila štetu koja je nastala zbog pandemije. Mnogo pregleda je izvedeno online i pojedini lekari su zbog toga nastavili sa ovom praksom.
"Telemedicina je sve češća varijanata lečenja u Srbiji. Ne možemo da ostavimo pacijente bez odgovora i lekarskog mišljenja u teškom trenutku. Ovakav pregled može da im spase život, da se odredi promena terapije za krvni pritisak, otkrije rani karcinom kože.. Sve to u situaciji kada je pristup lekaru specijalisti iz nekog razloga onemogućen. To je mnogo bolje nego da pacijent sedi kod kuće i odlaže pregled mesecima, čekajući da prođe korona", kaže dr Rakić.
ZAKAZIVANJE I VIDEO PREGLEDI
Nakon što se shvatilo da telemedicina može da pomogne, u pojedinim državnim ustanovama u Beogradu pokrenut je pilot projekat kojim treba da se potvrdi da li ovakav pristup daje potrebne rezultate, kaže naša sagovornica.
"U pojedinim državnim službama već se obavljaju slični načini pregleda. Planirano je da se to proširi u sve zdravstvene ustanove i da se putem platformi radi zakazivanje pregleda, popunjavanje upitnika o zdravstvenom stanju, video pregled I dobijanje izveštaja. Lekar će zakazati kontrolni pregled u nekom od svojih slobodnih termina i potom će pacijentu na email stići poziv. Ipak, to je moguće tek nakon što se bar prvi pregled obavi uživo", kaže dr Rakić.
NE MOŽE DA ZAMENI PRAVI PREGLED
Prema njenim rečima, usluga telemedicine je donela olakšanje, ali su njene mogućnosti ipak ograničene. Zbog toga nikako nije cilj da zameni regularnu medicinu, već samo da bude od pomoći.
"Pojedini lekari u privatnoj praksi naplaćuju usluge telemedicine kao regularne lekarske preglede i smatram da to nije u skladu sa etikom. Pravilo je da telemedicina pomaže, ali da se ne pružaju konsultacije u hitnim slučajevima kada je život pacijenta ugrožen. Kada rezultati nisu dobri, pacijeneti moraju hitno da obave dodatni pregled ili intervenciju u zdravstvenoj ustanovi", kaže naša sagovornica.
