• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ŽIVORAD OTKRIVA TAJNE KOPANJA ZLATA U SRBIJI: Kolika je ZARADA, šta vam sve treba i gde ga ima NAJVIŠE (FOTO)

Autor Aleksandra Vasić

Iskopavanje zlata dozvoljeno je raditi ručno, bez upotrebe mehanizacije, zbog čega je malo onih koji u Srbiji rade ovaj težak posao.

 Kopanje zlata Izvor: Privatna arhiva

Jedan od ukupno sedam kopača zlata u Srbiji koji imaju dozvolu za taj posao je i Živorad Jakobović iz Voluje u opštini Kučevo.

Ovim poslom Živorad se bavi godinama i za MONDO je otkrio kako izgleda kopanje i ispiranje zlata, koliko se zarađuje od ovog posla, kako se dobija dozvola za to i kako se u Srbiji na legalne i nelegalne načine prodaje ova ruda. 

SVE SE PREDAJE NARODNOJ BANCI

Zlato se iskopava ručno, na starinski način, uz pomoć specijalne lopate. Za to je potrebno znanje o tome gde tražiti, kako prepoznati i kako ispirati ovu rudu. 

"Svako ko je punoletan ima pravo da traži dozvolu od Ministarstva rudarstva i energetike, popuni obrazac i plaća članarinu 8.500 godišnje. Svaki član ima penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ranije je važila za sve reke, a sada se izdaje samo za određene opštine, kaže Živorad Jakobiljević, koji je takođe i predsednik Uduženja "Zlatno runo".

Da bi se neko bavio ovim poslom mora da poznaje lokacije, reke i sva mesta gde se nalaze privatni posedi i na kojima zlato ne sme da se iskopava. 

"Nema pravila koliko zlata dnevno može da se pronađe, ali prosek je oko 0,6 do 1 grama. Svaki kopač zlata dužan je da isprane količine preda Narodnoj banci i biće mu plaćeno prema trenutnoj tržišnoj vrednosti. Zarada je tolika da dnevno može od toga da se kupi hleb, mleko, jogurt, uglavnom nema mogućnosti za veliku zaradu. Ima ljudi iz Beograda koji svaki vikend zbog toga dolaze u Kučevo, ne mogu da se obogate, ali mogu pristojno da žive od toga. Ja se uz ovaj posao bavim poljoprivredom i tako opstajem", tvrdi on.

Postoje i oni koji zlato kopaju nelegalno i kasnije ga prodaju preko crnog tržišta, objašnjava Živorad. 

"Viđam ljude na reci koji nemaju dozvolu. Zlato koje nađu mogu da prodaju na crnom tržištu, jer ne smeju da nude zlatarama zlato koje nije topljeno. Kada ih primetim,  nemam pravo ništa da uradim, policija nije nadležna da reaguje, već dozvolu na uvid može da im traži samo Ministarstvo rudarstva i energetike",kaže on. 

Udruženje "Zlatno runo" postoji osam godina i može da pomogne svakome ko želi da se bavi ovim poslom, kaže Jakobljević. 

"Cilj nam je da proširimo članstvo i promovišemo ovaj posao koji se najpre radi iz ljubavi i zbog čuvanja tradicije.  U prirodi smo, družimo se, a kada vidimo zrnce zlata u blatu, proradi nam adrenalin i lepa osećanja. Nadamo se da će Ministarstvo rudarstva odobriti da se kopanje malih količina zlata ubaci u turističku ponudu Srbije. Da se dovedu ekskurzije, urade suveniri i održe planirana takmičenje u ispiranju zlata", kaže on. 

LOKACIJE NA KOJIMA SE NALAZI ZLATO

Centri rudarstva su na prostoru Kosova i Metohije i u istočnoj Srbiji. Najveća nalazišta zlata su Bor, Majdanpek, Negotin, Zaječar, Raška i Medveđa. Ono je trenutno visoko cenjeno, sa odličnom prodajnom cenom. Zlato sa najvišom karatažom košta između 3.500 do 4.000 dinara po gramu.

Pročitajte još

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

 Kopanje zlata u Srbiji