Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu.
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas obeležavaju Svetog Trifuna. Ovaj svetac, Sveti Trifun, živeo je u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Legenda kaže da je imao čudotvorni dar lečenja i da je njime uspeo da "od zlog duha" izleči ćerku rimskog cara Gordija.
Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu. Mole mu se da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.
Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda.
Vinogradari u Srbiji najviše slave ovog sveca pošto veruju da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata.
Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.
Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
Dan zaljubljenih
Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, (Valentinovo), običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
(Mondo)
