Gimnazijalaca Stefan Bikić iz Kikinde odlučio je da pomogne prijatelju iz Ukrajine pozvavši ga da privremneo utočište od rata u otadžbini pronađe u njegovom porodičnom domu.
Porodični dom maturanta gimnazije "Dušan Vasiljev" Stefana Bikića u Kikindi postao je i privremeni dom njegovom drugu Vladislavu Opoljskom koji je zajedno sa sestrom od tetke Dijanom Docenko (22) ovde pronašao sigurno utočište od rata u Ukrajini.
Kako Stefan priča za Kurir, Vladislava je upoznao kada tokom sedmomesečne đačke razmene u SAD, u Teksasu gde su postali dobri prijatelji. Oni dalje govore da je njihovom poznanstvu u SAD prethodilo i virtuelno upoznavanje na društvenim mrežama. Tokom đačke razmene u Teksasu, Vladislav, koga zovu Vlad, kaže da je boravio u gradu Labok u jednoj američkoj porodici.
"Još pre odlaska u Teksas, dogovorili smo se da budemo podrška jedan drugome. Drugarstvo je preraslo u pravi bratski odnos. On jedinac, baš kao i ja. Možda je i to presudilo da u Americi postanemo braća. Kad je sredinom februara došlo vreme da pođemo kući, situacija u Ukrajini već nije bila dobra. Poručio sam Vladu da će vrata moje kuće za njega i njegovu porodicu uvek biti otvorena. Na žalost, rat je stigao i u njegov rodni grad. To je Vinica. Vladova majka obratila se mom ocu s molbom da ga primimo. To smo i učinili", govori Stefan.
Dalje nastavljajući priču o poznanstvu sa Ukrajincem, Stefan tvrdi da bi mu Vlad pružio istu pomoć da se on našao u sličnoj situaciji. On je potom opisao kako je izgledao dolazak Vlada i njegove sestre u Srbiju, odnosno Kikindu.
"Otac i ja smo se kolima zaputili do rumunsko-ukrajinske granice i mesta Siret. Trebalo nam je dobrih deset sati vožnje, ali ni tamo nije prošlo bez drame. Bežeći od rata, Dijana i njena ćerkica nisu imale pasoše, pa su u imigracinom centru čekale da dobiju nove isprave. To iščekivanje od 15 sati, teško je palo njima, ali i ocu i meni. Bilo je napeto, ali se sve dobro završilo. Taj trenutak kad sam ugledao i zagrlio Vlada, nešto je što se ne zaboravlja. Emocije su se smenjivale", rekao je Stefan.
Vladislav, koji je maturant, rekao je da zbog rata u Ukrajini pati jedino narod. Govoreći o sebi rekao je da nije jedino dete, a da mu je strast sport, te da trenira karate.
"Moja sestra od tetke i ja smo oduševljeni gostoljubivošću domaćina, ali i svih Kikinđana. Zahvaljujući dobrim ljudima, mala Eva je dobila odeću i igračke. Ovde smo sigurni. Sa roditeljima, a pre svega, majkom, u stalnom sam kontaktu. I naš grad se našao na udaru raketa. Do pre deset godina, Ukrajinci i Rusi su bili bratski narodi. Umešala se politika, a sve to je dovelo do ove situacije. Žao mi je što moj narod pati, ali što je došlo do ovog sukoba", rekao je Vladislav.
Pričajući o životu po dolasku u Kikindu on kaže da ga ovaj banatski grad podseća na rodnu Ukrajinu.
"Iako je Kikinda daleko manja od mog rodnog grada, dosta toga me podseća na Ukrajinu. Crkve, stare zgrade, uopšte arhitektura. Ipak, oduševljeni smo ljudima. Svi su srdačni i hoće da pomognu. Kad sam stigao u Ameriku, doživeo sam svojevrstan kulturni šok. Stefan i ja smo tamo i volontirali. Pomagali smo siromašnim ljudima i beskućnicima. Nosili smo im hranu. Moji roditelji su dobro, a svi se nadamo da će se rat što pre okončati", kaže on.
Podsetimo, rat u Ukrajini počeo je 24. februara kada je ruska vojska po nalogu predsednika Rusije, Vladimira Putina, započela vojne eoperacije u ovoj zemlji. Uprkos tome što je održano nekoliko rundi mirovnih pregovora, sukobi na tlu najveće kontinentalne zemlje u Evropi i dalje traju, a Zapadne zemlje su kao reakciju na ovakve akcije Rusije uvele oštre sankcije Kremlju.
Pratite naš blog uživo o ratu u Ukrajini!
(MONDO/Kurir)
