ZAŠTO JE ŽENAMA ZABRANJENO DA KROČE NA HILANDAR: Sveta Gora pripada samo jednoj, ali ove Srpkinje su ipak bile izuzetak

Sveta Gora je jedan od najvećih centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki na severu Grčke, na najistočnijem od tri poluostrva - Atosu. To je danas sedište 20 pravoslavnih manastira i još mnoštvo manjih monaških zajednica i kelija u kojima žive pustinjaci koji ne žele nikakav kontakt sa savremenim svetom i život posvećuju molitvi. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj Gori, dok oni koji je posećuju moraju imati posebnu dozvolu za to. Na poluostrvu trenutno živi oko 2 hiljade monaha. Duhovno, Sveta Gora je pod direktnom jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada. Sve osobe koje žive kao ovde, nakon što se zamonaše, postaju grčki državljani bez ikakvih formalnosti.

Bogorodica je izašla na obalu i oduševljena lepotom blagoslovila je i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“.

Od tog trenutka Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj i zato tu nije dozvoljen pristup drugim ženama. Drugo verovanje kaže da je Sveta Gora mesto na kome žive isključivo muški monasi i da je ženama zabranjen pristup kako ih ne bi dovodile u iskušenje i skretale im misli da njihove misije. Na primer, sve do 11. veka na poluostrvu je tolerisano prisustvo pastira, a onda je vaseljenski patrijarh strogo zabranio njihovo prisustvo. Pastirice su često znale da izazivaju i uznemiruju monahe i dešavalo se da zbog toga manastiri gube kaluđere.

Atos je u prethrišćansko vreme zapravo bio čuven po mnogobožačkim hramovima, a naročito je poznat bio hram Zevsa Munjobije na samom vrhu planine. Oko ovih bogomolja živelo je i stanovništvo, ali kada i zašto je raseljeno, nije baš najjasnije.

Legenda kaže da su, onog trenutka kada je Bogorodica kročila na obalu, svi paganski hramovi popadali, uključujući i Zevsov hram. Kada su videli ovo, stanovnici Atosa su primili hrišćanstvo, a na mestu Zevsovog hrama podigli drveni manastir Sveti Kliment.

Na Svetoj Gori zabranjeno je i prisustvo i ženskih domaćih životinja. Postoje samo dva izuzetka - mačke (koje love miševe i tako čuvaju i namirnice ali i drevne spise koji se nalaze u manastirskih arhivima) i kokoške (koje legu jaja od čijih žumanaca se prave boje koje se koriste u ikonopisanju).

Zatvor za nepoštovanje zabrane!

Sve do početka 20. veka na Svetu Goru je bilo moguće ići preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom. Kako su pojedine žene počele da koriste ovaj put da krišom uđu na Svetu Goru grčke vlasti postavile su na tom mestu visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima, bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove naredbe je godinu dana zatvora!

Srpkinje koje su ipak posetile Svetu Goru

Srpski Hilandar jedinstven je među svetogorskim manastirima jer je, prema legendi, tu Bogorodica dozvolila caru Dušanu da dovede svoju suprugu, caricu Jelenu, i tako se skloni od kuge. Ipak, iz poštovanja prema svetinji, carica je zapravo boravila u hilandarskoj luci Hrusiji, a na kopnu je nošena u nosiljci tako da nije kročila na tlo i prekršila zakon.

Još jedna Srpkinja se pominje kao osoba koja je možda posetila Svetu Goru. Naime, manastir Svetog Pavla podigao je despot Đurađ Branković, a zajedno sa još nekoliko svetinja, darivala ga je despotova ćerka Mara.

Turske hronike navode da je ovom prilikom Mara posetila Svetu Goru dok manastirsko predanje kaže da je istina da je potonja osmanska sultanija (bila je udata za sultana Murata II) bila ktitorka, ali da nije kročila na tlo poluostrva upravo jer je znala da je ženama to zabranjeno.

(MONDO/Kurir Stil)