Statua lepe žene koju vidimo na žigu lične karte i na vrhu zgrade Vlade Srbije delo vajara Đorđa Jovanovića, visoka je tri metra i teška skoro tonu.
Statua koja nosi naziv "Srbija“ nalazi se na vrhu zgrade Vlade Srbije, iako podseća na američki Kip slobode, ona to nije. Lik ove statue se nalazi i u našim novčanicima, i na žigu na ličnoj karti. Statua je izlivena 1927. godine u Pragu. Nekada je ova zgrada, izgrađena po projektu čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, pripadala Ministarstvu finansija Kraljevine Jugoslavije. Zato je doskora postojala dilema da li je pravi naziv statue Jugoslavija ili Srbija.
"Pitanje zvaničnog naziva, znate, to je skulptursko delo koje ukrašava jedno arhitektonsko delo, ali pošto je postavljeno u vreme Kraljevine Jugoslavije, onda je verovatno, jer bilo bi neobično da se govorilo Srbija. Verovatno se govorilo da simbolizuje Jugoslaviju, jer to je vreme Kraljevine Jugoslavije i službena doktrina je bila da u državi živi jedan, jugoslovenski narod", navodi istoričar Nebojša Damnjanović.
Naziv se verovatno menjao, ali je izvesno da statua simbolizuje Srbiju, pa je to sada njeno pravo ime. Godine 1938. dozidan je sprat na Ministarstvu finansija sa kupolom i na vrh je postavljena statua sa likom lepe žene, koja u desnoj ruci drži baklju.
Nema tačnih podataka o tome ko je ona, ali se pretpostavlja da je Zagorka Cvjetičanin bila model vajaru Đorđu Jovanoviću. Nije to jedina skulptura vezana za arhitekturu. U Beogradu ih ima mnogo, često prolazimo pored njih, ne znajući čija su to dela i šta predstavljaju.
"Ljudi, verujem, često ne obrate pažnju. Stotine i stotine skulptura postoje, ne istih i tako markatnih. Ovo je ipak zgrada Vlade Srbije", dodaje istoričar.
Da ova statua simbolizuje Srbiju, potvrđuje i naš najvažniji lični dokument. Ako pogledate svoje lične karte, videćete žig u pozadini ispod podataka. "Sama skulptura oličava, personifikuje Srbiju u punom značenju i smislu, zemlju, narod, celu istoriju, sve što čini Srbe Srbima i Srbiju Srbijom. Naravno, kada se kaže Srbija, onda se tu podrazumevaju i građani drugačijeg porekla, ali ako nismo svi Srbi, svi smo građani Srbije", napominje istoričar Nebojša Damnjanović.
Ovo umetničko delo nije uvek izgledalo ovako. Prema poznatoj priči, komunisti su posle Drugog svetskog rata isekli skulpturu, odsekli devojci ruku i umesto krune zavarili drugu ruku koja drži baklju. Zbog toga ova bista podseća na Kip slobode u Njujorku.
(MONDO/RTS)
