Marija Milošević se iz Nikšića, preselila na Cetinje, gde živi mirnim i povučenim životom, a jedna od retkih osoba koje je posećuju, je njen bivši muž, Slobodan Bulatović, turistički inspektor sa Cetinja, sa kojim je bila dve godine u braku. Marijin prvi suprug bio je Nikola Mišljenović, bivši diplomata, koji je preminuo 2014. godine u 62. godini. Nekoliko godina ranije - 2006. godine u ispovesti za Kurir pričao je o svojoj ljubavi prema Mariji Milošević.

Naime, Marija je imala 18 godina kad se udala za gotovo 15 godina starijeg Mišljenovića. Bili su tri godine u braku, dok je on bio u diplomatskoj službi u Japanu. Mišljenović je o ljubavi, životu i razvodu s Miloševićevom ćerkom napisao knjigu pod provokativnim naslovom "Tata, što me ljubiš u usta“. Prema Mišljenovićevom svedočenju, Marija je te reči izgovorila u prepunom trolejbusu dok je, kao devojka od 17 godina, sedela u Mišljenovićevom krilu.

Možda će vas zanimati

Time je, kako je govorio, sablaznila sve putnike, koji su poverovali da se zaista radi o incestu, naročito zbog njihove očigledne razlike u godinama.

"Dala mi je svoju nevinost i svoju ljubav", ispričao je Mišljenović aprila 2006. u ispovesti Kuriru sećajući se kako su, držeći se za ruke, otišli da se razvedu. Kao razlog razvoda on je tada naveo svoj diplomatski posao.

"Njena samoća, jer sam mnogo radio. Govorila mi je: 'Ti radiš, ja ovde nemam ni mamu, ni tatu, brata, ni drugaricu'. Rešio sam da joj dam slobodu. Koliko god smo se voleli, a voleli smo se jako mnogo, njen ideal slobode bio je jači od svake ljubavi. Tada mi je rekla: 'E, pa tebi je lako, ti si mator čovek, ti možeš da budeš raspuštenko, a meni nije lako da budem udovica. 'Nasmejao sam se i rekao joj: Marija, je l‘ ti to priželjkuješ moju smrt? Pa nećeš biti udovica, nego raspuštenica", pričao je tada i otkrio da je Marija bila "teška“.

"Marija je imala šiptarsku narav - kad voljem - voljem, kad ne voljem - koljem. Sa celom porodicom sam bio u kontaktu sve do 1992. Ti moji razgovori s Marijom smetali su nam da nađemo novu ljubav i nastavimo život. Pozvala me je jedne večeri u Ministarstvo i rekao sam joj da ne želim da se družimo više. Rekao sam joj da me ne zove više", ispričao je i izneo pretpostavku šta se posle tog razgovora desilo:

"Mira je sigurno pitala gde sam, da li se javljam, i kad joj je ćerka ispričala šta se desilo, poznajući je, sigurno je rekla 'e, sad ću ja njemu da j.... sve po spisku'. To je bilo u martu, u avgustu mi je bačena bomba na automobil", kazao je tada i dodao da je i posle petooktobarskih promena ostao "profesionalno marginalizovan, skrajnut.“

Govorio je da ga je porodica Milošević  "uništila, a ovi novi dotukli“:

"Čovek sam u godinama, a nemam ni kučeta ni mačeta, ni porodicu, ni decu, niti posla, plate i penzije", pričao je on i dodao da je poželeo da se posle razvoda Marija zaljubi 'jer bi mi njena nesreća bila veliko opterećenje':

"Nisam uspeo da je zadovoljim, a mnogo sam je voleo, i upravo zato želeo sam joj sreću", pričao je on.

Marija Milošević je 1. aprila 2001. u vili Mir na Dedinju pucala iz pištolja na istražnog sudiju Gorana Čavlinu i ljude koji su bili sa njim, a kasnije se branila da je “pucala u modro plavo nebo” i da je pre toga popila tablete za smirenje i dosta alkohola, kao i da nikoga nije htela da povredi.

Protiv nje je iste godine pokrenut krivični postupak i optužena je za izazivanje opšte opasnosti i nelegalno držanje pištolja. Saslušana je i dala je odbranu, ali je onda pobegla u Crnu Goru. Krivično delo neovlašćenog posedovanja oružja, za koje je bila optužena, zastarelo je pre 14 godina, dok je proces vezan za samu pucnjavu komplikovaniji.

Krajem septembra 2002. godine Marija Milošević bila je osuđena na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine. Njen advokat je uložio žalbu koju je sud prihvatio pa ukinuo presudu. Sredinom novembra 2004. godine počelo je ponovljeno suđenje, ali se ona nije odazvala na pozive zbog čega je 2006. izdata poternica za njom.

(MONDO/Kurir)