Rumunija aktivno vrši pritisak ka Moldaviji da postanu jedna zemlja pod izgovorom da će tako lakše da uđu u EU.
Bukurešt aktivno podstiče Kišinjev da se ujedini kako bi Moldavija što pre pristupila Evropskoj uniji.
"Republika Moldavija će uspeti sama da uđe u EU u najboljem slučaju za 20 godina", ističe rumunski poslanik Eugen Tomac. Već je bilo pokušaja spajanja, ovo drugo je završeno gubitkom Pridnjestrovlja. O tome su ponovo počeli da pričaju nakon što je rumunska državljanka Maja Sandu postala predsednica Moldavije.
Odskočna daska u Evropu
Moldavske vlasti su početkom marta podnele zahtev za pristupanje EU, a već u aprilu Evropska komisija je dobila upitnik neophodan za pokretanje procedure. Predsednica Maja Sandu brine da je Ukrajina prva na redu za članstvo, iako se građani Moldavije dugo zalažu za evropske integracije.
"Veoma nam je važno da ne budemo zaboravljeni, da ne budemo ostavljeni i da ne postanemo siva zona“, rekla je ona.
"O planu integracije u EU ranije nego za 15-20 godina ne može se na bilo koji način razgovarati, jer ga zemlje članice neće prihvatiti“, naglasio je Tomac. I predložio je alternativu: Kišinjev se ujedinjuje sa Bukureštom i to će republici obezbediti sigurnost.
"Mirna i demokratska unija sa Rumunijom daće Moldaviji stabilnost u pogledu bezbednosti, pošto je ona članica NATO-a“, objasnio je evropski poslanik i dodao da će Evropska unija pružiti ekonomsku pomoć.
Pristupanje, o kome govori Tomac, znači upravo spajanje jedne države drugom. Odnosno, Moldavija će postati subjekt Rumunije: zemlje će imati jednu vladu, kao i jedan, rumunski nivo penzija i plata. Moldavska partija Alijansa za ujedinjenje Rumuna prošlog leta predstavila je plan spajanja do 2025. godine.
Njegov princip je zasnovan na odnosu jedan prema šest u narednih 20 godina: Bukurešt će jednoj bivšoj republici izdvajati jednu šestinu državnog budžeta, a na isti način će biti raspoređena i mesta u parlamentu i drugim javnim službama.
U toj stranci smatraju da će se time životni standard približiti rumunskom, jer "za 30 godina nezavisnosti republika nije mogla da obezbedi prosperitet stanovnicima". Sama Sandu je više puta naglašavala da će konačna odluka ostati na narodu. Prema anketama, samo 35 odsto stanovništva je za, 47 odsto je protiv.
Posle izbora Sandua za predsednika, moldavska opozicija je najavila da će početi da lobira za interese Bukurešta. I to se i dogodilo. Jedna od prvih odluka je izmena ustava da se državni jezik zvanično preimenuje iz moldavskog u rumunski. Parlament još nije usvojio promenu, ali je predsednikov sajt skoro odmah preveden na rumunski.
Iako je prema popisu iz 2014. samo sedam odsto stanovništva sebe smatralo Rumunima, 75 odsto Moldavcima, 24 odsto rumunski je nazvalo maternjim jezikom, a 54 odsto moldavskim.
"Rumuniju i Moldaviju spaja zajednička kultura i rumunski jezik i u budućnosti će ove dve zemlje imati konačno zbližavanje“, navela je Sandu u čestitki povodom državnog praznika Rumunije – Dana jedinstva.
Prema njenim rečima, države već sarađuju u gotovo svim oblastima. Moldavci i Rumuni imaju iste zakone, zajednički energetski sistem, a položen je gasovod od Bukurešta do Kišinjeva kao alternativa ruskom gasovodu. Na rang listi zemalja po BDP-u Moldavija je na 127. mestu, Rumunija na 37. Razlika u pokazateljima gura Moldavce da se priključe jačoj državi.
(MONDO)
