Obilne kiše izazvale su proteklog vikenda poplave širom Srbije što je uticalo na polemiku o uticaju klimatskih promena na vreme u našoj zemlji.
Snažne bujične vode nakon padavina nosile su mostove, oštetile putnu infrastrukturu i poplavile domaćinstva i useve Gornjeg Milanovca, Mionice, Čačka Požege i Užica. U pojedinim delovima zemlje je za samo 12 sati pala količina kiše koja je približna ukupnim prosečnim padavinama za jun koji je, uz maj, najkišovitiji mesec u Srbiji. Stanje je bilo ozbiljno i u komšijskim državama gde su prethodnih dana takođe zabeležene ekstremne padavine.
Ipak, kada se voda povuče i život se uslovno rečeno vrati u normalu, okolnosti će i dalje biti vanredne u odnosu na sredinu prošlog veka. Već sada se u našoj zemlji zbog klimatskih promena beleži sve više ekstremnih padavina, a situacija će se dodatno pogoršati u drugoj polovini ovog veka.
Profesor Fizičkog fakulteta i klimatolog Vladimir Đurđević za Klima101 objašnjava kakva je veza između klimatskih promena i sve češćih događaja sa ekstremnom količinom padavina
Kakve promene našoj zemlji donose klimatske promene?
"Naime, srednja letnja temperatura u Srbiji porasla je za 2,4 °C u poređenju sa periodom 1961-1990. Samim tim vazduh je topliji, a topliji vazduh može u sebi poneti više vlage. Rastuće temperature, dakle, rezultuju većom količinom vodene pare u atmosferi i zbog toga atmosferske padavine posebno u ekstremnim situacijama mogu biti intenzivnije. Međutim, nije samo porast temperature odgovoran za pljuskove. Moramo imati u vidu i atmosferska kretanja vazduha koji neki opisuju i kao atmosferske reke (atmospheric rivers). Kiše često u našu zemlju dolaze iz oblasti Mediterana. Ovaj predeo se zagreva brže od globalnog proseka. Vazduh na tom prostoru pokupi veliku količinu vlage koja se onda izruči iznad Srbije", kaže Đurđević.
On je rekao da se u Srbij godišnje sruči otprilike slična količina padavina kao pre sedamdeset godina.
"To se dešava s jednom bitnom razlikom: suočavamo se češće sa dugim sušnim periodima, a onda odjednom uslede epizode ekstremnih padavina tokom kojih padnu količine koje su potencijalni rizik za pojavu posledičnih bujučnih poplava. Najniži rizičan prag, u smislu količina su padavine veće od 20 litara vode po metru kvadratnom tokom jednog dana, a broj takvih situacija u Srbiji je u porastu, odnosno sve čeći su dani sa ovim ekstremnim padavinama", naveo je.
On je rekao da ekstremni pljuskovi u Srbiji postaju li snažniji?
"Uprkos tome što su maj i jun meseci tokom kojih u našoj zemlji, prema statistikama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zabeleži najveća količina padavina, veoma zabrinjava njihov intenzitet poput ove trenutne situacije kada je preko 70 litara kiše po metru kvadratnog palo u roku od samo 12 časova. Poređenja radi, prosečna godišnja suma padavina za celu Srbiju iznosi 896 litara po metru kvadratnom", kaže on, i dodaje da infrastruktura naše zemlje nije građena tako da može da izdrži toliko veliku količinu vode u veoma kratkom vremenskom periodu pa dolazi do poplava i ogromne prateće štete.
Prema njegovim rečima Srbija nije izolovan slučaj kada su u pitanju klimatske promene, pošto su meteorolozi su širom sveta primetili povećanje ekstremnih padavina poput onih koje su nedavno zadesile istočnu i zapadnu Srbiju. Ovo se pripisuje ljudskom uticaju, odnosno sagorevanju fosilnih goriva zbog čega se planeta sve više zagreva.
"Nedavna studija po prvi put je zvanično pokazala da su dominantan uzročnik promenjenog obrasca padavina na evropskom kontinentu, uključujući i Srbiju, emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema projekcijama Meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva, koja je sprovela istraživanje, u budućnosti će se, pod uticajem klimatskih promena, povećati verovatnoća za ekstremne padavine u našoj zemlji tokom čitave godine, dok se u mediteranskim delovima Evrope predviđaju sve sušniji uslovi", kaže on i dodaje:
"Globalno zagrevanje ne znači samo da će temperature biti više, već se zbog ovog fenomena odigravaju i promene vremenskih prilika koje možda intuitivno ne biste očekivali - jedna od njih jeste i ova opažena promena obrasca padavina. Zbog toga je neophodno smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, ali se i prilagoditi na uslove koje smo na Zemlji kreirali zbog oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte".
(MONDO/Klima101)
