Nenad Čanak lider LSV boravio je u Ukrajini kako bi se uverio šta se zaista događa u toj zemlji.
"Rusi su zveri. Oni uopšte ne osvajaju. Kad neko kaže – oni oslobađaju - meni to zvuči užasno. Znate, 18. novembra 1991. je oslobođen Vukovar. E ja sam bio nešto posle toga u Vukovaru. Zvuk rata nije grmljavina, nisu topovi, nisu puške. Zvuk rata nisu krici, zvuk rata je tišina. Granate pokidaju grane drveća pa lišća uopšte nema. Životinje se razbeže, ljudi se razbeže. Sve je srušeno i ništa se ne čuje. Nema ničega. E ta tišina je nešto što sam ponovo doživeo u Buči i Irpenju".
Ovako u velikom ekskluzivnom intervjuu za MONDO govori lider LSV Nenad Čanak koji je neko vreme proveo u Ukrajini kako bi se, kako kaže, na licu mesta uverio u to šta se zaista događa u toj zemlji.
"Pošto nemam nameru da budem glasnogovornik ni ruske ni ukrajinske propagande bio sam uveren da je važno da se lično uverim šta se tamo zaista događa. U krajnjoj liniji kada je 26. juna 1991. počeo rat u Sloveniji ja sam 1. jula seo u kola i sa dva prijatelja otišao tamo. Ušao sam u Ljubljanu, bio u Kliničkom centru gde sam uzeo spisak ranjenih vojnika i doneo ga u Beograd da pokažem ljudima gde su im deca ranjena, misleći da činim nešto humano. Završilo se time da sam pretučen bejzbol palicama na ulici u Novom Sadu zbog toga što me je u tadašnjoj Politici sačekao tekst po mom povratku iz Ljubljane sa naslovom – "Autonomaš na noge separatistima – Čanak išao Janši da čestita pobedu". Bila je to potpuna budalaština jer sam ja išao zapravo da vidim o čemu se radi. Kada je počeo rat u Hrvatskoj, mi smo organizovali velike antiratne proteste i ja sam kao jedan od organizatora bio uhapšen i stavljen u dobrovoljačku jedinicu. Tako da sam rat u Hrvatskoj gledao iz prvog reda. E onda smo u novembru 1994. bili prva grupa ljudi koja je posle obruča ušla u Tuzlu. Želeo sam da vidim šta znače natpisi – "Jala nosi srpske leševe". A Jala je potočić debljine vodenog pokrivača deset santimetara i ne može miša da nosi a ne leš", kaže Čanak.
Ističe kako je tada naučio da su to sve gomile laži a naučio je, napominje i to, da je u Srbiji politička scena manje više satkana od ljudi koji su manipulanti, prevaranti, koji podilazeći najnižim strastima birača uzmu pa prave političke karijere.
"Oni ne shvataju da je uloga čoveka koji se odlučio da se bavi javnim poslom da daje predloge, da govori ono u šta veruje, bez obzira da li će to neko prihvatiti ili ne. Ta priča da se političar prodaje kao kupus ili šargarepa na pijaci – samo treba dobro upakovati i onda to ide – to nas je dovelo do toga da ono što danas sebe naziva opozicijom u Srbiji ne primeti 72 dana da je počeo rat u Ukrajini. Sedamdeset i dva dana ne primete sedam miliona izbeglica. To je toliko besramno da gubi bilo kakvu ljudsku fizionomiju", kaže Čanak.
Ovo nije prvi put da se lider LSV negde samoinicijatvno zaputio kako bi svojim očima posvedočio o pravoj situaciji na terenu.
"Prošle godine sam konkretno bio na Kosovu da vidim šta se tamo dešava. Razgovarao sam sa Aljbinom Kurtijem oko nestalih lica, oko pitanja koji se tiču imovine manastira Dečani. Otišao sam posle u Dečane posle toga gde me nisu ni primili, nego me je neki mladić koji nije monah sačekao tamo. Ali niko od ovih monaha nas nije primio. Čak su nas posle i izbacili, nisu nam dozvolili da konačimo u manastriu. To je nečuveno. Zašto? Zato što je Srpska pravoslavna crkva u svom najvećem delu prestala da bude i srpska i pravoslavna a po najmanje crkva. To je jedna interesna organizacija gde je mantija u našem društvu pancir protiv zakona i poreza. Obučeš mantiju i ne moraš ništa da plaćaš, svi ti daju džabe i još ti se svi udvaraju jer ti možeš doneti ili odneti glasove. I sad odjednom crkva u sekularnoj državi ispade neko ko se pita oko vojske, oko udžbenika u školama. Pazite imate veronauku u školama, policija ima svoju krsnu slavu, garda nosi baldahin nad patrijarhom. Koješta. To je potpuna budalaština", kaže Čanak.
Prema njegovim rečima kada se krši ustav na tome, da Srbija prestaje da bude sekularna država, zašto bi onda važili drugi članovi ustava. Naročito preambula oko Kosova.
"Kakvo Kosovo. Odeš tamo i onda vidiš da je to posebna država koja ima svoje ustrojstvo, demokratski izabrane predstavnike. Prošle godine sam bio prvi čovek iz Srbije koji je otišao na groblje u selu Meje gde je počinjen ratni zločin. Tamo je u odmazdu za pet ubijenih policajaca streljano oko 400 ljudi koje su izvodili iz njihovih kuća i ubijali. Uključujući i sedmogodišnju devojčicu čiji je jedini greh bio što nije htela da pusti majčinu ruku. A jedini greh majke je bio taj što nije htela da pusti muževljevu ruku. I onda su streljali celu porodicu. Prošle godine, kada je bilo obeležavanje žrtava Oluje u Hrvatskoj u Donjem Skradu, sam bio jedini Srbin. Bila su dva pravoslavna sveštenika i osoblje ambasade. Takođe sam prošle godine bio i na Cetinju da vidim lično šta će da se desi sa onim desantom na Cetinje i ustoličenjem mitropolitita Joanikija. To je bila okupacija", kaže Čanak.
Napominje da od devedesete godine nisu prošle nijedne demonstracije a da on nije bio na njima.
INTERVJU! NENAD ČANAK - Pustiti popove u škole zarad obrazovanja je kao pustiti pacove u dečju sobu zarad ekologije!
"Sve zajedno koliko je bilo suzavca u Beogradu nije ništa naspram onoga što je bačeno tog dana na Cetinju. Oni su išli i pucali suzavac u svaku ulicu. Kroz ceo grad u svaku ulicu da niko ne izađe iz kuće. To je bio teror nad civilnim stanovništvom. Nisu bacali šok bombe među ljude nego na njih. Jednom čoveku su spalili lice. Pucali su gumenim mecima na ljude. I šta onda očekujete kako će to da utiče na odnose sa SPC koju tamo zovu – crkva Srbije. Što ona i jeste jer SPC je prestala da veruje u Hrista, posvađala se sa Carigradskom patrijaršijom od koje je dobila tomos, vezala se za moskovsku patrijaršiju i praktično služi kao poslednja infrastruktura velikodržavnom i velikosrpskom projektu", rekao je Čanak.
Vraćamo temu na događaje koji su prethodili ratu u bivšoj SFRJ jer i mnoge stvari koje su se tada dešavale liče na ovo što se sada dešava u Ukrajini.
"Ja sam devedesete godine u avgustu imao susret u četiri oka sa Milanom Kučanom. Tada sam počinjao da se bavim politikom i bio sam beskonačno naivan. Iskusni vuk kakav Kučan jeste mi je dobronamerno rekao par stvari koje tad ništa nisam razumeo. Ja sam tad nešto krenuo o Vojvodini i on mi reče – ajde da o tome pričamo za jedno pet godina. Mislim da je do tada raspored popunjen. I posle sam shvatio šta mi je rekao", kaže Čanak i dodaje:
"Rat u Sloveniji nije uopšte bio rat. Posle ko je video kakav rat zaista ume da bude… Poginulo 6 teritorijalaca? Pa kod nas na svadbi pogine više. E u Hrvatskoj je počeo ozbiljan rat a onda je došao pakao Bosne. Slovenija je u SFRJ bila jedina federalna jedinica gde je u svakoj opštini bila većina etničkih Slovenaca. Ako uzmemo na primer da su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna nacionalne drže, recimo, e onda je 8,5 miliona od 24 miliona je živelo na teritoriji nečega što nije teriotrija njihove nacionalne države. E onda kad imate takvu izmešanost onda je potrebno besmisao rata kompenzovati surovošću. To je nešto što imate sada u Ukrajini. Sav besmisao bratoubilaštva u Ukrajini se kompnezuje užasnom brutalnošću ruske vojske. Ali to je ciljano, to nije slučajno jer se onda stvara otpor gde onda dolazi odgovor, na koji dolazi odgovor i onda napravite to što ste imali i ovde – šta su oni nama radili."
Prisetio se tada i jednog događa koji, kako kaže, nikafa neće zaboraviti.
"Kada su me mobilisali i stavili u dobrovoljačkui jedinicu jedno vreme sam bio u Iloku u Hrvatskoj. Ilok je dobrim delom već bio iseljen. Sedimo mi tamo, stražarimo i čuvamo benzinsku pumpu. Slušamo hrvatski radio Osijek jer nam je bilo zabavno da čujemo… odjednom se prekida program, vanredne vesti – srbočetnička jugo vojska u paničnom begu napušta Ilok, vode se ogorčene borbe. Mi sad kao – aha, dobro. Zovemo mi štab niko se ne javlja. Razmišljamo, da ih nisu poklali na spavanju, ne znamo ša se događa. U neko doba javlja se jedan.
- Šta je bilo?
- Pa je l’ se vode ogorčene borbe?
- Kakve ogorčene borbe, jesi li ti lud? Spavamo čoveče.
Od ljudi koji su bili sa mnom u jedinici sam čuo da se dešavalo da stigne vest iz beogradskih medija da je to i to srpsko selo spaljeno i da su svi pobijeni. I onda ljudi koji su odatle, a tad nije bilo mobilnih i slično, dakle nema komunikacije, oni polude i upadnu u prvo sledeće i stvarno ga spale. A onda ovi odatle spale sledeće. Svejedno što ono prvo nije bilo istina, svako sledeće je bilo. Kad ta spirala mržnje krene da se razvija oda imate ono što imate u Ukrajini. Hrvatska nikad neće Srbiji oprostiti Vukovar. To što je Mile Martić opalio par raketa na Zagreb koje su ibile jednog baletana koji je išao u Hrvatsko narodno kazalište na porobu neće oprostiti nikad. A to je Hrvatska. A sad zamislite Bosnu i Hercegovinu", rekao je Čanak.
Na podsećanje da su neki baš za Bosnu pričali da se neće desiti rat, jer su tri naroda tri Boga pomirili, ali da je bilo i onih koji su govorili da je baš tu bure baruta, Čanak kaže:
"Naravno da je bure baruta. To vam je kao Jerusalim – stalno tu neko ima odličnu ideju da bude ekskluzivan. I ko god proba da to bude, na kraju ne bude ekskluzivan nego eksplozivan. To je ono što je suština priče koja se tiče Bosne. Ona može postojati samo kao celovita građanska država. Najlakše je manipulisati nacionalnim jer je to najprimitivniji osećaj. Ali se na tome ne može izgraditi multinacionalno društvo. Ali ne društvo suživota. Prezirem reči suživot, tolerancija. To je kao da živiš sa pacovom u sobi i kao u redu je, imaš kamen u cipeli i tolerišeš. Rat je inače pokretan na gurku. Probali su na Plitvicama, probali su ovde, probali onde. Na kraju su poslali ovog zločinca Šešelja da on sa svojima sačeka autobus hrvatskih policajaca i da ih poubijaju. Đavola bi oni njih poubijali da su ovi mogli i da predpostave da će ovi napraviti zasedu. A opet s druge strane imate poznate hrvatske ekstremiste koji su bukvalno pucali ljudima kalašnjikovima u prozore da bi ih pokrenuli da se plaše."
Napominje kako je rat u SFRJ trebao Tuđmanu da bi imao na osnovu čega da izmoli planetu za priznanje nezavisne Hrvatske. A trebao je, kaže on, i Miloševiću da bi imao da se naplati na Bosni.
"Milošević je prema rečima svedoka u razgovoru sa Tuđmanom kada su ga pitali šta da rade sa Srbima u Krajini rekao – što se mene tiče pobijte ih, nabijte ih na kolac, šta me se tiče to su vaši građani. Njima je glavno pitanje bila podela Bosne. Milošević i Tuđman nikad nisu imali nesporazum. Milošević je počeo u Sloveniji da bi nešto štrpnuo u Hrvatskoj. E kad je počelo da se smiruje u Hrvatskoj onda je zapalio Bosnu. A šta je moglo posle pakla Bosne, mogao je samo rat na teritoriji Srbije. I tada je izbio rat na Kosovu. A šta je jače od rata na teritoriji Srbije? Pa strani napad. Sve je išlo tom logikom. Posle stranog napada nema dalje. Milošević je mislio da će to razvući na duži broj godina pa da će moći da vlada jedno 10-15 godina duže. Ali sve se prebrzo desilo. Sećam se jedne bizarne stvari tokom tog rata. Bio sam u Tuzli 1994. na lokalnom radiju. Pričamo mi, javljaju se slušaoci… I jednom trenutku pade granata, otpade ono sa plafona, mi beli. Studio dva sa dva. Jedan sto, dva mikrofona, jedna mikseta i voditeljka i ja. I sad vidim niko ne reaguje. I ja izokola reko šta je ovo bilo a ova devojčica što je vodila emisiju kaže – ma to nas slušaju na Majevici, pa kad im se ne sviđa program onda oni pripucaju", rekao je Čanak.
I posle tog rata dople su petooktobarske promene. DOS je došao na vlast a sa njim i Vojislav Koštunica na čelo zemlje isti taj Koštunica za koga je Čanak od početka verovao da je samo prelazno rešenje. Zbog čega?
"Meni je potpuno jasno bilo da se iz nacionalističke pozicije kakvu je Koštunica propagirao sve vreme ne možete napraviti ništa da bude pametno i korisno. Zato što je čitava priča o Srbiji ta da nikada nije bila veća u moderno vreme nego što je u trenutku da mi radimo na tome da srušimo Miloševića i samim tim na svojoj teritoriji ima toliko mnogo protivrečnosti. Tada ne možete očekivati da to može da se završi time – e sad ćemo lepo da vratimo visokoplafonsku slavsku Srbiju na čelo svega toga. Ti možeš uterati ljude u uniformu ali ih ne možeš uterati u to da svi nose uniformu iste veličine. A upravo je to ono što je pokušao Koštunica i svi njegovi šmrkači tamjana. Đinđiću sam odmah posle petog oktobra rekao da sutra već moramo da ukinemo i zabranimo SPS, JUL, SRS i Stranku srpskog jedinstva. Njihova rukovodstva moraju biti hitno lustrirana. Ma ajde Nenade ne možeš ti praviti demokratiju ukidanjem političkih stranaka, rekao mi Đinđić. Ali to nisu bile političke stranke već zločinačke organizacije. U toj ideji su me podržali Cole Kovačević, Vladan Batić… Ali bili smo u ozbiljnoj manjini", rekao je Čanak.
Prema njegovim rečima već tada je ruski uticaj bio jak, Rusi su imali i više nego jaku agenturu.
"Jasno je bilo još tada da ako Srbija ne napravi oštar otklon od svega toga da ćemo imati velike probleme. Rusija nikada nije učinila ništa pametno i dobro za Srbiju. Čak i kad ih je Milošević pustio da prvi stignu do Kosova na aerodrom, oni su se povukli i pobegli. Mi Putina ne interesujemo, mi smo samo čipovi za njegovu pokerašku igru sa Zapadom. Njega isključivo interesuje samo Ukrajina. Vidi se jasno sad šta će biti ali ljudi neće da slušaju. Spustiće se gvozdena zavesa prema Rusiji jer to je jedino što Zapad može da uradi. E kad se to desi onda će Rusija postati kineska – ne znam kako se na srpskom lepo kaže “bitch” (kurva) – koju će Kina koristiti za svoje potrebe. Istovremeno će vam Kina doći do Baltika i Ukrajine. I onda ćemo doći u pozicijiu, ako se ozbiljno ne organizujemo, da budemo iza te gvozdene zavese zajedno sa Rusijom. I ni krivi ni dužni ćemo plaćati ruske dugove narušenom miru u Evropi. Sada je trenutak ili da se izvadimo iz toga ili da budemo svesni da je onda to kraj Srbije. Srbija teško može podneti raskid sa Rusijom ali ne može podneti raskid sa EU", rekao je Čanak.
Ali nije se Čanak samo sporio sa Đinđićem oko tog pitanja. Jedno od velikih neslaganja se ticalo uvođenja veronauke u škole protiv čega je Čanak otvoreno bio. I stvarno, otkud i zbog čega je ona uopšte i uvedena, pitamo ga.
"Koštunica je imao bliske odnose sa dilerima tamjana a Đinđić je morao da se dokaže pa pošto je bio predsednik vlade onda je izveo da građansko i veronauka budu opcioni izbor u školama. Ja sam odskakako od zemlje onoliko kad sam to čuo. Pustiti popove u škole zarad obrazovanja je kao pustiti pacove u dečju sobu zarad ekologije. To je nedopustiva nehigijena. Kad sam to rekao ispao sam najgori na svetu. A meni nije jasno – em im je vraćena imovina koju su stekli pljačkom , em su dobili poziciju koja im po ustavu ne pripada i na sve to su počeli da se petljaju u državne stvari. Pitaju ih šta misle o Kosovu. To je državno a ne crkveno pitanje", rekao je Čanak.
Sa Ukrajinom smo počeli, sa njom i završavamo razgovor.
"Ukrajincima je značilo što smo bili jer su videli da Srbija ipak nije poslednja mračna ispostava Mordora. Mordorom nazivaju Rusiju. A službeno ih zovu rašisti (ruski fašisti). Inače, ima ljudi koji ne žele da napuste svoje domove iako su u ratnoj zoni. I onda im službe doturaju humanitarnu pomoć. I tako su naišli na jednu baku koja nije želela da naousti svoj dom. Oni su joj doneli hranu i sve što joj trebai malo popričali sa njom, a ona im reče - "Deco, ja nigde ne idem a ovi Amerikanci nek bombarduju koliko hoće". Njoj je toliko neverovatna mogućnost da Rusi bombarduju Ukrajinu, da onda mora da su to Amerikanci.
Znate, kad su se Hitler, Gebels i ta ekipa ubijali oni nisu imali crveno dugme koje mogu da pristinu i da sa sobom povede ko zna koliko još. A napravili su 50 miliona mrtvih. E šta ovoj budali može pasti napamet… On je doveo sebe u situaciju kao siledžija koji je šamarao sve i odjednom se pokaže da nije tako baš jak. Sad svi oni koje je šamarao gledaju da mu se naje*u majke. I on sada mora da napravi nešto što će da bude… e a šta to može da bude... Putinova Rusija je karcinom planete koji treba izlečiti pa makar i zračenjem", rekao je Čanak.
(MONDO/Petar Latinović)
