U Srbiji svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar ne predstavlja nasilje. Ovom rečenicom počinje kratki film ''Mogu da neću'' koji je namenjen svakoj mladoj ženi, a koji budi i jača svest o seksualnom obrazovanju.

Da li je žena sama kriva ukoliko dođe do seksualnog napada dok nosi kratku suknju ili usku majicu? Koja je razlika između neprijatnosti i nasilja i kako da je prepoznate? I koliko su novi trendovi na društvenim mrežama, kao i novi standardi uticali na to kako treba da izgledate i ponašate se u odnosu sa partnerom? A, da li ljubav treba da boli? Samo su neka od pitanja na koja većina mladih odgovara različito ili ne zna odgovor na njih.

U društvu u kome seksualno obrazovanje ne postoji, mlade devojke (pa i momci) o promenama u sopstvenom telu, seksualnosti, partnerskim relacijama, seksu i nasilju u vezama često uče samostalno ili u društvu vršnjakinja, putem interneta i časopisa. Informacija ima mnogo, a lažnih informacija, čini se, još više. U vrtlogu TikTok videa, Instagram postova i pornografskih sajtova koji, neretko, učvršćuju rigidne rodne uloge, nameću nedostižne standarde lepote i standarde partnerskih i seksualnih odnosa kroz koje se normalizuju nasilni obrasci, devojke su često prepuštene same sebi da otkriju šta je istina, a šta laž, šta je toksično, a šta ne.

Mogu da necu 2.jpg
YouTube/screenshot/Mogu da necu žene se drže za ruke

Upravo zbog svega toga, Autonomni ženski centar poslednjih nekoliko godina intezivno radi na programu prevencije nasilja prema devojkama u partnerskim vezama, kroz direktan rad sa mladima i rad sa nastavnim osobljem u srednjim školama. Vršnjački pristup podrazumeva da mlade žene učestvuju i u kreiranju programa i u izvođenju, te na taj način one jedne drugima prenose znanja o tome kako da prepoznaju i pruže otpor različitim vidovima nasilja, bilo da se dešavaju njima samima ili devojkama u njihovoj okolini.

Trećina žena koje su doživele digitalno nasilje, doživelo je od strane partnera ili bivšeg partrnera. Najčešći osećaj koji devojke imaju kada se susretnu sa ovim vidom nasilja jesu strah i bespomoćnost, pokazala su istraživanja Autonomnog ženskog centra.

Sa vršnjačkim edukatorkama kao voditeljicama radionica, mladi se osećaju slobodnije da govore o svojim iskustvima jer se stvara siguran prostor u kome nema tabua.

U filmu „Mogu da neću“ učestvuju mlade žene, vršnjačke edukatorke, koje govore o tome kako one vide partnerske veze mladih danas, šta su naučile kroz proces postajanja vršnjačkom edukatorkom, kao i zašto im je važna tema ženske solidarnosti.

Pogledajte film ''Mogu da neću'' i razmislite koliko puta ste se našle u zabludi da je određeno ponašanje u partnerskom odnosu ispravno, da je učestala ljubomora sasvim u redu ili koliko puta niste uspele da prepoznate šta je toksično, a šta nije.

Ljubav nije nasilje!

(MONDO)