Reformama pravosuđa prekinuta je veza advokata, biznismena i tajkuna i političkih stranaka, koja je do tada postojala, tvrdi Nata Mesarović
Predsednica Visokog saveta sudstva (VSS) je dodala da će efekti reforme u pravosuđu dati prave rezultate za dve, dve i po godine.
"Prvi izveštaj o efektima reformi pravosuđa možemo očekivati na kraju godine, ali će pravi rezultati biti poznati za dve, dve i po godine, kada ne bi trebalo da imamo problema u pravosuđu", rekla je Mesarovićeva, predstavljajući skupštinskom Odboru za pravosuđe i upravu izveštaj o radu VSS u 2009. godini.
Mesarovićeva je navela da reforma pravosuđa nije izvršena zbog personalnih promena i partijske pripadnosti, već zbog poboljšanja stanja u toj oblasti.
Ona je navela da se VSS u postupku opšteg izbora sudija pridržavao Ustava i zakona, te da u tom procesu nisu korišćeni podaci BIA, policije i drugih državnih organa, već da je za ocenu sudija bio dovoljan uvid u njihov rad i postupanje u predmetima koje su vodili.
Mesarović je naglasila da su sudije birane po kriterijumima koje je utvrdio VSS, a koji su bila transparenti, tako da je, kako je rekla, svaki sudija znao šta ga očekuje.
Među kriterijumima su, prema njenim rečima, bili kretanje predmeta, pritužbe na rad sudija, obilazak sudova, broj predmeta, objašnjavajući da norma nije mogla da bude ključan kriterijum za svakog sudiju, jer nisu sve sudije jednako opterećene predmetima.
Mesarovićeva je navela da je obraćanje onih koji nisu prošli izbor Ustavnom sudu potpuno legitimno i objasnila da VSS njima nije slao pojedinačna obaveštenja o tome, jer zakon nije tu instituciju obavezao na to, ali i zato što nije bio u pitanju postupak razrešenja sudija.
VSS je izabrao 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju i 877 sudija za prvi izbor na sudijsku funkciju na trogodišnji mandat, rekla je ona i dodala da je ostalo upražnjeno 81 mesto, za koje je raspisan konkurs, na koji se javilo mnogo kandidata. Do kraja aprila trebalo bi da bude završen i taj proces.
Mesarovićeva je ocenila da nije dobro što u VSS još nema nijednog člana iz redova pravnih fakulteta.
U izveštaju o radu VSS, koji je parlamentu dostavljen polovinom marta, navedeno je da je izborom stručnih, osposobljenih i dostojnih sudija na stalnu sudijsku funkciju dao doprinos da ciljevi referomi u pravosuđu počnu da se ostvaruju.
U izveštaju je navedeno da je protekla godina bila u znaku reforme pravosuđa, a da je njen cilj, kada je reč o sudovima, obezbeđenje nezavisnog, transparentnog, efikasnog i odgovornog sudstva, koje treba da omogući jednaku zaštitu prava građana, bez diskriminacije, kao i brže i lakše ostvarivanje pravde.
Na sednici Odbora za pravosuđe, na kojoj su, i pored toga što nije bilo kvoruma za odlučivanje, predsavljeni izveštaji o radu VSS i zaštitnika građana za prošlu godinu.
Odbor će, kako je rečeno, narednu sednicu održati 23. aprila u Kazneno-popravnom domu u Nišu, kako bi se upoznao sa uslovima za ostvarivanje prava zatvorenika, njihovoj zdravstvenoj zaštiti...
(Tanjug)
"Prvi izveštaj o efektima reformi pravosuđa možemo očekivati na kraju godine, ali će pravi rezultati biti poznati za dve, dve i po godine, kada ne bi trebalo da imamo problema u pravosuđu", rekla je Mesarovićeva, predstavljajući skupštinskom Odboru za pravosuđe i upravu izveštaj o radu VSS u 2009. godini.
Mesarovićeva je navela da reforma pravosuđa nije izvršena zbog personalnih promena i partijske pripadnosti, već zbog poboljšanja stanja u toj oblasti.
Ona je navela da se VSS u postupku opšteg izbora sudija pridržavao Ustava i zakona, te da u tom procesu nisu korišćeni podaci BIA, policije i drugih državnih organa, već da je za ocenu sudija bio dovoljan uvid u njihov rad i postupanje u predmetima koje su vodili.
Mesarović je naglasila da su sudije birane po kriterijumima koje je utvrdio VSS, a koji su bila transparenti, tako da je, kako je rekla, svaki sudija znao šta ga očekuje.
Među kriterijumima su, prema njenim rečima, bili kretanje predmeta, pritužbe na rad sudija, obilazak sudova, broj predmeta, objašnjavajući da norma nije mogla da bude ključan kriterijum za svakog sudiju, jer nisu sve sudije jednako opterećene predmetima.
Mesarovićeva je navela da je obraćanje onih koji nisu prošli izbor Ustavnom sudu potpuno legitimno i objasnila da VSS njima nije slao pojedinačna obaveštenja o tome, jer zakon nije tu instituciju obavezao na to, ali i zato što nije bio u pitanju postupak razrešenja sudija.
VSS je izabrao 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju i 877 sudija za prvi izbor na sudijsku funkciju na trogodišnji mandat, rekla je ona i dodala da je ostalo upražnjeno 81 mesto, za koje je raspisan konkurs, na koji se javilo mnogo kandidata. Do kraja aprila trebalo bi da bude završen i taj proces.
Mesarovićeva je ocenila da nije dobro što u VSS još nema nijednog člana iz redova pravnih fakulteta.
U izveštaju o radu VSS, koji je parlamentu dostavljen polovinom marta, navedeno je da je izborom stručnih, osposobljenih i dostojnih sudija na stalnu sudijsku funkciju dao doprinos da ciljevi referomi u pravosuđu počnu da se ostvaruju.
U izveštaju je navedeno da je protekla godina bila u znaku reforme pravosuđa, a da je njen cilj, kada je reč o sudovima, obezbeđenje nezavisnog, transparentnog, efikasnog i odgovornog sudstva, koje treba da omogući jednaku zaštitu prava građana, bez diskriminacije, kao i brže i lakše ostvarivanje pravde.
Na sednici Odbora za pravosuđe, na kojoj su, i pored toga što nije bilo kvoruma za odlučivanje, predsavljeni izveštaji o radu VSS i zaštitnika građana za prošlu godinu.
Odbor će, kako je rečeno, narednu sednicu održati 23. aprila u Kazneno-popravnom domu u Nišu, kako bi se upoznao sa uslovima za ostvarivanje prava zatvorenika, njihovoj zdravstvenoj zaštiti...
(Tanjug)
