"Reforma sudstva u Srbiji nije izvedena u onom trenutku kad je bila najbolja prilika i rešavanje tih teškoća izaziva više kontroverzi nego što bi to bilo da je bila sprovedena na vreme", rekao je Dimitrijević na predstavljanju Izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2009.
On je ocenio da problem pravosuđa predstavljaju korupcija, nedovršeno prilagođavanje zakonodavstva Ustavu iz 2006. i rad Ustavnog suda Srbije bez predviđenog broja sudija.
Saradnica Centra Dina Dobrković rekla je da je i pored velikog broja usvojenih zakona u Skupštini Srbije u 2009, problematično to što njihovom usvajanju nije prethodila odgovarajuća javna rasprava.
Ona je rekla da reforma pravosuđa nije nužno trebalo da bude loša, jer je to bila šansa za lustraciju u sudstvu i vraćanje poljuljanog ugleda pravosuđu, ali da je ta prilika propuštena, delimično i zbog toga što ni javnost ni sudije nisu imali uvid u rad Visokog saveta sudstva.
Problem je i pravni lek koji je ostavljen na raspolaganje neizabranim sudijama, ali i to što su "u isti koš" stavljene sudije koje su zaslužile da odu iz pravosuđa, kao i one koje svojim postupcima nikada nisu narušavale ugled te profesije, navela je Dobrkovićeva.
Novinar Ivan Protić rekao je da je stanje ljudskih prava u medijskoj sferi u 2009. pogoršano, posebno po pitanju diskriminacije, kršenja socijalno-ekonomskih prava i slobode izražavanja.
"Nastavljeni su pojedini pritisci na medije, ali je još prisutnije zanemarivanje profesionalnih standarda", rekao je Protić i dodao da su tužilaštvo i sudstvo bili "tradicionalno spori" u kažnjavanju kršenja ljudskih prava u medijima.
Iako je stanje ljudskih prava u Srbiji generalno poboljšano, bilo je brojnih primera njihovog kršenja, a najugroženiji su osobe drugačije seksualne orijentacije, Romi, žene i osobe bez ličnih dokumenata, zaključeno je u izveštaju.
I dalje izostaje odgovarajuća reakcija pravosuđa u slučajevima napada na pripadnike manjina, a ukazano je i da gotovo ništa nije učinjeno kako bi se porodicama žrtava ratnih zločina obezbedila pravičnija obeštećenja, jer su ona daleko manja nego u blažim slučajevima.
Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2009. Beogradskog centra za ljudska prava, finansirali su ambasada Nemačke u Beogradu i Delegacija Evropske unije u Beogradu.
(agencije/MONDO, na slici: Vojin Dimitrijević)
On je ocenio da problem pravosuđa predstavljaju korupcija, nedovršeno prilagođavanje zakonodavstva Ustavu iz 2006. i rad Ustavnog suda Srbije bez predviđenog broja sudija.
Saradnica Centra Dina Dobrković rekla je da je i pored velikog broja usvojenih zakona u Skupštini Srbije u 2009, problematično to što njihovom usvajanju nije prethodila odgovarajuća javna rasprava.
Ona je rekla da reforma pravosuđa nije nužno trebalo da bude loša, jer je to bila šansa za lustraciju u sudstvu i vraćanje poljuljanog ugleda pravosuđu, ali da je ta prilika propuštena, delimično i zbog toga što ni javnost ni sudije nisu imali uvid u rad Visokog saveta sudstva.
Problem je i pravni lek koji je ostavljen na raspolaganje neizabranim sudijama, ali i to što su "u isti koš" stavljene sudije koje su zaslužile da odu iz pravosuđa, kao i one koje svojim postupcima nikada nisu narušavale ugled te profesije, navela je Dobrkovićeva.
Novinar Ivan Protić rekao je da je stanje ljudskih prava u medijskoj sferi u 2009. pogoršano, posebno po pitanju diskriminacije, kršenja socijalno-ekonomskih prava i slobode izražavanja.
"Nastavljeni su pojedini pritisci na medije, ali je još prisutnije zanemarivanje profesionalnih standarda", rekao je Protić i dodao da su tužilaštvo i sudstvo bili "tradicionalno spori" u kažnjavanju kršenja ljudskih prava u medijima.
Iako je stanje ljudskih prava u Srbiji generalno poboljšano, bilo je brojnih primera njihovog kršenja, a najugroženiji su osobe drugačije seksualne orijentacije, Romi, žene i osobe bez ličnih dokumenata, zaključeno je u izveštaju.
I dalje izostaje odgovarajuća reakcija pravosuđa u slučajevima napada na pripadnike manjina, a ukazano je i da gotovo ništa nije učinjeno kako bi se porodicama žrtava ratnih zločina obezbedila pravičnija obeštećenja, jer su ona daleko manja nego u blažim slučajevima.
Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2009. Beogradskog centra za ljudska prava, finansirali su ambasada Nemačke u Beogradu i Delegacija Evropske unije u Beogradu.
(agencije/MONDO, na slici: Vojin Dimitrijević)
Pridruži se MONDO zajednici.
