Kad su domišljate Ere svima između sebe podelile nadimke, na red su došle i stambene zgrade. Ukoliko bilo kog Užičanina upitate kako stići do određene ulice i broja, odgovor će možda i izostati, ali ako kažete da idete do Šarulje i Teleta, ili pak Sivonje, poslaće vas tačno tamo gde ste želeli. Kako?
"Mi smo poznati kao velike šaljivdzije, pa tako nisu ni izostali nadimci za najupečatljivije građevine i to one velike građene u Titovo doba. Podno brda Dovarje izgrađena je zgrada koja je imala šarenu fasadu, pa kako drugačije u užičkom maniru da je nazovemo nego Šarulja, a kad se nekoliko godina kasnije izgradila jedna manja, slična, “rodilo” se i Tele, kažu za RINU stariji Užičani.
Ovom stambenom "krdu" pridružio se i Sivonja – petnaestospratni hotel "Zlatibor" koji je zbog svoje betonske spoljašnosti dobio upravo ovaj naziv.
"Užičani su dugo čekali da se napravi još jedna zgrada pored Sivonje, pa da joj daju ime Rudonja, kažu naši sagovornici.
I dok se iščekivao Rudonja, u centru grada stasale su Lepa Brena i Slatki greh.
Oni su tad bili najpopularniji, harali su bivšom Jugoslavijom i sve zgrade koje su se izdvajale po svojoj lepoti dobile su naziv po velikoj muzičkoj zvezdi, ali Užičani nisu zaboravili ni njen bend.
Starima Milovan danas ima preko osamdeset godina, a u Lepoj Breni živi već preko trideset leta i kaže da dogodovštine na ovaj račun nisu izostajale.
"Kad bi me neko pitao gde živim - ja bih odgovorio: u Lepoj Breni, kroz osmeh kaže.
Da humor Era ne poznaje granice govori i to da su celo jedno naselje koje je sagrađeno iz sredstava solidarnosti nazvali Sevap siti, a samo u gradu na Đetinji možete videti i "Tri praseta", "Tri musketara" i ko zna još kakva imena luda koja se očigledno ovde - nalaze svuda.
BONUS VIDEO:
