Visoke temperature koje je u Srbiju doneo toplotni talas "Lucifer" mogu da uzrokuju požare na deponijama od čega će nastati veoma toksično zagađenje.
U Srbiju je tokom ovog leta stigao toplotni talas "Lucifer", a najavljene temperature dostigle su i +40. Visoke temperature u kombinaciji sa izostankom padavina uzrokovale su i visok FWI indeks. Prema prognozi RHMZ opasnost od pojave požara u celoj zemlji je visoka, dok je u pojedinim regionima čak i ekstremna. Samo u toku juna i jula ove godine, prema podacima MUP-a, evidentirano je 3.836 požara, od kojih je 2.884 nastalo na otvorenom prostoru. MUP navodi i da duži sušni period bez padavina, sa visokim temperaturama pogoduju nastanku požara na otvorenom prostoru, ali i njegovom brzom širenju.
Svake godine, letnji period, donosi i veću opasnost od izbijanja požara na deponijama, koji su, sudeći prema izjavama stručnjaka posebno opasni po zdravlje ljudi. Samo tokom prve polovine jula gorele su deponije u Temerinu, Preševu, Valjevu, Čelarevu, što su mediji ispratili, uz koje, po pravilu, ima i onih koji nisu zavredeli pažnju izveštača.
Naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju IHTM i rukovodilac centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inžinjering životne sredine Dragana Đorđević kaže da požari na deponijama proizvode najgoru vrstu aerozagađenja.
Prema njenim rečima, sektor otpada u Srbiji je potpuno neuređen.
"Zemlje danas imaju sektor razdvajanja otpada na samom mestu generisanja. Svaka vrsta tog otpada ima neku upotrebnu vrednost. Organski deo, koji inače pravi probleme na našim deponijama, koristi se za dobijanje energije. Ide na takozvane anaerobne digestore gde se takođe podvrgava mikrobima koji proizvode iz tog otpada metan, koji može da se koristi u energetske svrhe, može da se koristi za grejanje, da se proizvodi struja, da se koristi za saobraćaj", navodi naučna savetnica IHTM-a.
Otpad je, prema njenim rečima, resurs budućosti, dok sum kod nas deponije prepuštene uticaju vremenskih prilika, što dovodi do čestih požara u letnjem periodu.
Prema rečima Đorđević, u pitanju je veoma složen ekološki problem zato što se na deponiji odlažu raznovrsni materijali.
"To je taj komunalni otpad koji u sebi sadrži organske materije, plastične materijale, staklo, metale. Ovaj organski deo otpada kada se nađe u dubljim slojevima deponije podleže anaerobnom razlaganju pod dejstvom mikroba i dolazi do izdvajanja metana. Kada su visoke temperature, svi drugi otpadni materijali koji se na površini nalaze, kao što su staklo ili metal se brzo ugreju i vrlo lako se metan koji izlazi iz unutrašnjosti deponije upali, a posledično i svi ostali gorući materijali kao što je papir, plastika i tekstil krenu da gore. Kada oni gore, naročito plastika, oslobađaju se direktno u atmosferu veoma toksične supstance koje su kancerogene, mutagene, štetne po zdravlje", objašnjava ona.
Svako sagorevanje, kako kaže, proizvodi aerozagađenje, pre svega to su čestice PM 10, zatim PM 2,5, koje u sebi mogu da sadrže i toksične supstance u zavisnosti od toga koja materija gori. Međutim, kada gori otpad na deponiji onda može da se razvije čitava paleta organskih jedinjena i to i kao isparljiva i u čestičnom obliku.
"Tu mogu da se nađu i policiklični, polihlorovani bifenili i dioksini, i dibenzofurani. Na deponiji se ne razvijaju izuzetno visoke temperature nego to sagorevanje spada u takozvano nekontrolisano sagorevanje na nižim temperaturama na kojima je daleko veći broj i količine opasnih materija koje se izdvajaju u takvom sagorevanju nego ako se ono vrši pod kontrolom industrijskim uslovima ili u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem gde postoje i nekakvi filteri, kakvi-takvi. Ovde nema ništa od tih zaštita, sve što sagori izlazi direktno u atmosferu i raznosi se", precizira Đorđević ističući da je zato ta vrsta aerozagađenja najgora.
Problem je, kako navodi, i taj što se ovde radi o tzv. niskom izvoru emisije, u visini disajnih organa ljudi koji se nalaze u okolini.
Specijalista za plućne bolesti doktorka Slavica Plavšić navodi da je izloženost aerozagađenju povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, neprijatni mirisi, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda, a najosetljivija su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji građani.
"Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu, dolaze do respiratornih bronhiola i alveola oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne čestice prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok, gde se talože i oštećuju krvne sudove stvarajući mikro trombove. Oni kasnije završavaju u srcu, odnosno u arterijama i krvnim sudovima koje hrane vitalne organe kao što su srce i mozak", objašnjava ona.
Plavšić navodi da štetan uticaj ide od najlakših respiratornih simptoma, preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla.
Ističe da je zagađenost vazduha, posle pušenja, najčešći uzrok pojave karcinoma pluća. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak. "Ali većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledičnih tromboza", kaže Plavšić.
Doktorka Plavšić navodi da je nemoguće zaštiti se od aerozagađenja u potpunosti jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože. Ističe da nas nošenje običnih maski može zaštiti od udisanja krupnijih čestica, ali da udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo Nano maske. Zato se, prema njenim rečima, osetljivim grupama, deci, trudnicama i starima preporučuje da ne izlaze napolje kada je velika aerozagađenost jer je "vazduh unutra često čistiji", zaključuje Plavšić.
(MONDO/Euronews Srbija)
