Autor godinama radi u medijima, u sektoru IT, i veliki je ljubitelj naučne fantastike. U svom prvencu radnju je smestio u 2089. godinu, koja se pred očima čitalaca pretvara u antiutopiju sa apokaliptičnim završetkom. Koristeći umereno elemente strave, avanture i akcije, autor rasvetljava ulogu misterioznih vanzemaljskih "manifestacija" u nuklearnim incidentima koji su pratili projekat "Menhetn", i nesreće u Černobilju i Fukušimi.

Posebna zanimljivost je razotkrivanje važne uloge jugoslovenske nauke u opažanju entiteta odgovornih za brojne atomske katastrofe na Zemlji. Kolaž dramskih i kvazidokumentarnih zapisa uvodi čitaoca u događaje koji glavne junake, programerku Ninu i inženjera Jovana, vode u avanturu, tokom koje će proputovati tri kontinenta, upoznati ekscentrične likove i sukobiti se sa opasnim neprijateljima u borbi za život celog čovečanstva, navodi izdavač.

Ivan Djikovic (3).jpg
Kurir/Nenad Kostić 

U nekoliko paralelnih zapleta sudaraju se ljudska etika i želja za opstankom u borbi protiv pohlepe, korupcije i žudnje za večnim životom, a u središtu svih događaja su misteriozni vanzemaljski entiteti i njihovi apokaliptični planovi.

- Može li se o Đikovićevom romanu govoriti kao o opomeni? Svakako, kao što književnost i jeste opominjuća. No, dublji narativni slojevi nose drugačiju informaciju i prodorniju zapitanost o postojanju, o onome što sam pisac definiše kao binarno stanje večnog postojanja, mahnitost i katatonija, čak i bez obzira na to o čijem se postojanju govori - navodi na koricama Igor Rill, istoričar umetnosti i zamenik glavnog urednika Politikinog Zabavnika.

Ivan Djikovic (2).jpg
Kurir/Nenad Kostić