Vlasnici pasa, mačaka i legalno nabavljenih egzotičnih životinja će za držanje kućnih ljubimaca od juna plaćati taksu od 500 dinara.
Uplatnice će stizati na kućnu adresu, a rok za uplatu biće do kraja godine, potvrdio je za "Danas" Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za stambene i komunalne poslove u Beogradu.
Taksa će se plaćati jednom godišnje, a novac prikupljen na ovaj način biće upotrebljen za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica, izgradnju novih azila kao i sličnih problema.
"Odluka o uvođenju taksi za kućne ljubimce nije nova, usvojena je još 2002. godine, ali se nije primenjivala jer nismo imali precizne podatke o vlasničkim životinjama. Sada ćemo koristiti bazu podataka Ministarstva poljoprivrede, na osnovu koje u Beogradu ima registrovanih oko 80.000 pasa i između 7.000 i 8.000 mačaka", objašnjava Terzin.
Prvobitno je bilo planirano da godišnja taksa za sterilisane ljubimce bude 500, a za nesterilisane 1.000 dinara, ali pošto u bazi podataka nema informacija o tome koje su životinje sterilisane a koje ne, ove godine za sve životinje poznatog vlasnika biće naplaćivana taksa od 500 dinara.
Terzin očekuje da će Beograđani plaćati taksu za svoje ljubimce, budući da ona prema njegovom mišljenju nije visoka, ali da će biti i onih koji "ničime nisu zadovoljni“.
"Jedina zakonska obaveza koju su vlasnici kućnih ljubimaca do sada imali je godišnja vakcinacija ljubimaca protiv besnila, što košta 800 dinara. Mislim da i ovih dodatnih 500 dinara godišnje neće biti veliki izdatak", smatra Terzin.
Sa druge strane, vlasnici kućnih ljubimaca se ne slažu sa ovom odlukom, smatrajući da čuvanje životinja nije luksuz već plemenito delo i da to nije način da se puni gradksa taksa.
"Ima dosta starijih, siromašnih ljudi kojima su životinje jedina uteha. Poznajem ljude koji su iz parka Manjež udomljavali napuštene životinje i time činili dobru stvar, a sada hoće da im to naplate. Meni lično nije problem da platim, ali kako će penzioneri sa niskim primanjima, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a ta taksa biće im jedan namet više", kaže Marija Mihajlović, vlasnica sedmogodišnjeg samojeda.
Beograđanka Katarina Novaković smatra da ne postoji pošten partnerski odnos između gradske vlasti i vlasnika kućnih ljubimaca, smatrajući da Grad prvo treba nekome nešto da obezbedi da bi mogao nešto da naplaćuje.
"Umesto da rešavaju problem sa psima lutalicama i da kažnjavaju one vlasnike koji ne počiste za svojim ljubimcima, oni uvode dažbine za savesne vlasnike", žali se Katarina.
Pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin najavio je da će u septembru mesecu biti otvorena dva azila za napuštene životinje, jedan na teritoriji opštine Palilula, a drugi na teritoriji Mladenovca.
(MONDO)
Taksa će se plaćati jednom godišnje, a novac prikupljen na ovaj način biće upotrebljen za sprovođenje Strategije za rešavanje problema pasa lutalica, izgradnju novih azila kao i sličnih problema.
"Odluka o uvođenju taksi za kućne ljubimce nije nova, usvojena je još 2002. godine, ali se nije primenjivala jer nismo imali precizne podatke o vlasničkim životinjama. Sada ćemo koristiti bazu podataka Ministarstva poljoprivrede, na osnovu koje u Beogradu ima registrovanih oko 80.000 pasa i između 7.000 i 8.000 mačaka", objašnjava Terzin.
Prvobitno je bilo planirano da godišnja taksa za sterilisane ljubimce bude 500, a za nesterilisane 1.000 dinara, ali pošto u bazi podataka nema informacija o tome koje su životinje sterilisane a koje ne, ove godine za sve životinje poznatog vlasnika biće naplaćivana taksa od 500 dinara.
Terzin očekuje da će Beograđani plaćati taksu za svoje ljubimce, budući da ona prema njegovom mišljenju nije visoka, ali da će biti i onih koji "ničime nisu zadovoljni“.
"Jedina zakonska obaveza koju su vlasnici kućnih ljubimaca do sada imali je godišnja vakcinacija ljubimaca protiv besnila, što košta 800 dinara. Mislim da i ovih dodatnih 500 dinara godišnje neće biti veliki izdatak", smatra Terzin.
Sa druge strane, vlasnici kućnih ljubimaca se ne slažu sa ovom odlukom, smatrajući da čuvanje životinja nije luksuz već plemenito delo i da to nije način da se puni gradksa taksa.
"Ima dosta starijih, siromašnih ljudi kojima su životinje jedina uteha. Poznajem ljude koji su iz parka Manjež udomljavali napuštene životinje i time činili dobru stvar, a sada hoće da im to naplate. Meni lično nije problem da platim, ali kako će penzioneri sa niskim primanjima, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, a ta taksa biće im jedan namet više", kaže Marija Mihajlović, vlasnica sedmogodišnjeg samojeda.
Beograđanka Katarina Novaković smatra da ne postoji pošten partnerski odnos između gradske vlasti i vlasnika kućnih ljubimaca, smatrajući da Grad prvo treba nekome nešto da obezbedi da bi mogao nešto da naplaćuje.
"Umesto da rešavaju problem sa psima lutalicama i da kažnjavaju one vlasnike koji ne počiste za svojim ljubimcima, oni uvode dažbine za savesne vlasnike", žali se Katarina.
Pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin najavio je da će u septembru mesecu biti otvorena dva azila za napuštene životinje, jedan na teritoriji opštine Palilula, a drugi na teritoriji Mladenovca.
(MONDO)
