INTERVJU! MUFTIJA JUSUFSPAHIĆ - NEĆU DA ĆUTIM VIŠE! Imamo hodže i popove koji neće da se mole Bogu ako ne primaju platu!

Beogradski muftija Mustafa Jusufspahić u ekskluzivnom intervjuu za MONDO govorio je o islamu i hrišćanstvu, ratu u Bosni, Srebrenici, paljenju Bajrakli džamije, stradanju i oprostu.

Kaže kako se trudi da kao musliman kroz kuran gleda na stvari jer je, ističe, kuran dat za sva vremena i kao poslednja objava i poslednja uputa koja potvrđuje put Mojsijev i put Isusov i put Muhamedov.

"Oni su svi donosili upute koga dozivati kada ti je teško i kome se zahvlajivati kada ti je lako. Meni je smetalo kao Beograđaninu što je dozvoljeno da sami sebi damo autogolove. Mi ne volimo da dajemo autogolove i ukazujemo na to. Ukazujemo svim vlastima i koje su najodgovornije jer su birane od ljudi. Ali u poslednje vreme imam optimizam. Skoro sam pričao sa predsednikom Srbije i pokrenuli smo pitanje nove džamije u Beogradu. Dobio sam odgovor da ćemo ovih nedelja i meseci pokrenuti stvar sa mrtve tačke. Ne bih govorio sada o tačnom mestu gde bi ona trebalo da bude ali to je evo ekskluzivna vest. Nisam video antagonizam kod predsednika. Ali tako sam i očekivao s obzirom da se mi dugo znamo", rekao nam je Jusufspahić.

Kaže je njegova porodica pokazala i dokazala svojim radom da nisu neprijatelji ovoj državi.

"Na edukativan način smo se trudili da ljudima obznanimo šta je to islam, bez obzira što u današnjem svetu sa ovim modernim komunikacijama svako sa sobom nosi neku informativnu obaveštajnu službu. Mi nismo previše bili jaki u medijima, niti da nas je neko gurao i preferivao. Iako je to naše pravo. Ova zemlja Srbija pripada svakome ko živi u njoj, svakome ko se u njoj rodi, svakome ko je voli, i u ime Boga je čuva. Svaka zemlja, čitava planeta, pripada istom stvoritelju koji je sve nas stvorio i koji nam je zemlju u amanet dao. Kad ti neko nešto da u amanet, onda znaš da treba da je vratiš onako kako si to dobio. A bojim se da ćemo odgovarati mnogo, jer ta zemlja je izgubila svoj izgled i lepotu koju je imala dolaskom Adama. A izgubila je zbog alavosti ljudske. Kada pokušavate da faovorizujete jednu naciju nad drugom nacijom, mi ne možemo reći da smo na ispravnom putu. Mi smo se pomakli od onog prvog, iskonskog odgovora šejtanskog koji kaže Bogu – ja da se poklonim Adamu?! Pa njega si od zemlje stvorio a mene od vatre. E to je već taj nacionalizam gde se bavimo nečijim poreklom", kaže Jusufspahić.

Pominje i svojevrsni paradoks pa tako, kaže on, u deklaracijama UN postoje neke floskule kako je svaki čovek slobodan da se kreće.

"E onda ti dođeš tamo a on te vrati i kaže kako je on vlasnik te zemlje. A pravi vlasnik je Bog. To su hakovana imena Božja – vlasnik, lord, kralj, sultan. Zbog tih takvih datih imena preuzimanih od ljudi koji su smrtni Bog je poslao i Avrama i Isusa i Mojsija i Muhameda da čuju ljudi da im nije faraon Bog. Nije cezar Bog, slušaj Isusa, slušaj Mojsija kud te vodi. Bog nas najviše voli a dokazano je da nas najviše voli kad nam je odmah najlepše dao. Odmah nam je dao raj. Evo tu ćeš da živiš Adame. E onda kada je neko pomislio da on može biti Bog, da nema kraj… Bog je jedini bez početka i kraja. Pogrešno je reći da je Bog večan jer to je izraz vezan za jedan vek. A to je 100 godina. To nije večnost. Neprolaznost je pravi izraz. I kada je Bog rekao svim anđelima da se poklone Adamu, šejtan je odbio. On veruje u Boga ali mu ne veruje, nema poverenje u Boga. Vera suštinski znači da imaš poverenje u knjigu Božiju koja ti je data. Mi smo ovde dati jedni drugima kao braća. Mi smo ista bića samo nam je možda nos veći, uši manje, boja kože drugačija. Ali to je sve Bog dao i ako se rugaš bilo kome u vezi toga, da li se onda ti rugaš slici ili slikaru?", upitao je Jusufspahić.

Na konstataciju da su ljudi iskoristili poimanje Boga da učine neke od najgnusnijih zločina, da povedu ljude u ratove boreći se u ime tog svog Boga, Jusufspahić dalje pita:

"A ko je njih ovlastio? Gde je to ovlašćenje da on može da kaže – u ime Boga? E ali kad kažeš – imenom Božijim idemo da uradimo dobro, onda si ti jedan od tih koji odvraćaju od zla i navraćanju ljudi na dobro. Ljudi ne shvataju, evo 40 stepeni pa ti vruće. A to je sladoled za pakao."

On kaže da zloupotrebu religije uopšte ne može da stavi u pojam religije.

"To je zloupotreba gde je neko došao, obukao odoru pa rekao – idi žanji tamo glave, pa će se onaj sa muslimanom potući, pa će Ante Pavelić kupiti 50.000 fesova, a šta će mu to kad tamo nema muslimana. Mnogih smo se manipulacija kroz istoriju nagledali. Svega je bilo. S te strane se ne može govoriti o religiji i veri. Vera i religija nisu nešto što treba da se obožava, one su samo put ka Bogu. To je samo ulica, što kaže moj brat Muhamed, koja vodi u lice Bogu. Sve je deo Božijeg plana. Ništa Boga ne može iznenaditi od onoga što je on stvorio. Ja nisam tradicionalista, nisam neko ko prihvata nešto samo zato što je moj babo u to verovao. Nisam neko ko će lupati glavom kao i on što je lupao ali ne znam što udaram a Bog mi dao um. Ti danas imaš polovinu od onih koji sme smatraju vernicima da su to suštinski oni koji su arhitektoljupci a ne bogoljupci. To su oni isti koji gledaju prozore u džamiji i crkvi a ne suštinu. I dive se tim spoljašnjim lajtšou efektima i zaslepljuju sami sebe. A tu nas radi sam šejtan. Dribla nas, kroz nogu nam provlači. Taman si se nakanio da odeš u bogomolju a on ti tamo prijatzelju zabije gol iz kornera. Ti uđeš u bogomolju i kažeš – u kako dobra vrata – i zaboravio si na Boga", kaže on.

Napominje kako je ista kuhinja satanizovala Srbiju i Srbe devedesetih godina, ista kuhinja je pravila ISIS, ista ta radi i danas da napravi smutnju između hrišćanskog i muslimanskog sveta.

"Nama su devedesetih, tad je Nebojša Čović bio gradonačelnik, ovde bacili bombu. Kad su uhvatili tog što je bacio bombu njega je advokat u sudnici predstavljao kao heroja. Njegovo delo je prihvaćeno kao patriotizam. A zašto je bacio bombu? Pa džamija mu smetala. To je valjda bio i neki amanet njegovog brata sa ratišta… I to su one priče Arkana i ostalih navodnih heroja tog vremena. Ali to nisu heroji. Ja znam da su oni na Solunskom frontu bili heroji, da su heroji bili oni koji su izumeli struju. Znam Novaka Đokovića koji je za mene oličenje Srbina. Politika je ovde obuzela ljudski um i to je najbolji biznis postao. Ako nisi političar malo šta možeš, a samim tim ne možeš biti ni u mejnstrim medijima. Ja nisam za politički islam. Mi nismo podržavali Zukorlića koji je krenuo putem političkog islama. A to vidim zdušno nastavlja i njegov sin. Ja jesam za politiku islama ali ne za politički islam. Politika islama znači da imaš čoveka odgojenog u islamskom duhu, koji je dobar, zna za Boga i narod, koji se ne prodaje za ono što nije suštinska vrednost", kaže Jusufspahić.

A kako smo došli do toga da imamo navodne heroje poput Arkana i sličnih koje pominje?

"Mi smo daleko od vere i Boga otišli tih devedesetih. I onda je neko pomislio – ja imam oružje, ja sam sada taj, a to je isto faraon radio, ja sam Bog smrti i života. Evo tebe ću da pustim da živiš a tebe neću. Tolika je to glupost, mi smo svi zamađijani bili. Ja sam tad imao 20 godina, nisam mogao ništa da pričam ali sada sa 52 godine neću da ćutim. Znam da ako sa ovoga mesta ćutim na zlo koje vidim, da će moja odgovornost biti mnogo veća jer imam narod iza sebe koji vodim imenom Božijim. Danas imamo i hodže i popove koji neće da se mole Bogu ako ne primaju platu. A ti onda dođeš iza njega i klanjaš se bez plate. Pa ko je bolji vernik? Ja hoću o tome da pričam hoću da se vratimo na vrednosti Isusove, Muhamedove i Mojsijeve. Muhamed je radio kao trgovac da bi imao od čega da živi ali je živeo za Boga i pokazivao nam put kako treba. Isus je bio stolar, nije bio profesionalni sveštenik."

- Ali su ga nasledili profesionalni sveštenici.

- Ja hoću da govorim o mom dvorištu. Ja danas imam probleme sa hodžama koji neće da se odvoje od kase. Postoji vakufska direkcija i finansijska direkcija koja treba time da se bavi. To ne treba da bude verska priča, to ne treba da bude pod kontrolom sveštenika, imama. Treba da bude potpuno profesionalna priča.

- Ljubav prema novcu je prevladala?

Nije to čudno. Kada je Isus dolazio ko ga je prodao? Ko su bili fariseji, jesu li oni bili sveštena lica? Jesu. To su bili hodže onog vremena, neću da kažem popovi i rabini. Oni su Isusa tužakali Pilatu – on je pokvaren, ratni zločinac… Pilat se sa njim upoznaje i shvata da je Isus divan čovek. Pontije se maltene zaljubi u njega koliko ga je zavoleo. A onda ovi izvade kesu sa zlatnicima i kažu – ma bre, ratni zločinac. I on kaže ok, ako je tako ajde da ga razapinjemo. E u kuranu kažu – nisu ga razapeli, nisu ga ubili već ga je Alah sklonio. I tu se razlikujemo.

Kaže kako istina mora da ostane do kraja.

"Nije Bog igrao mice sa nama – e ti ćeš da jedeš svinjsko meso a ti nećeš, ti ćeš da piješ alkohol a ti ne. Samo se vratite izvornim knjigama i videćete da je tamo zabranjen alkohol kao i ovde u islamu, da je i tamo zabranjeno svinjsko meso kao i ovde. Ako vas ubijaju, imate prava da se branite. Pa šta treba, da pobegnem u špajz kad neko dođe da mi siluje ženu?! U islamu ako je tebi neko zulum učinio imaš pravo da taj zulum kazniš ali bolje ti je da mu oprostiš. U hrišćanstvu je preskočen onaj tvoj osećaj kada dobiješ šamar i nemaš pravo nego okreni i drugi obraz da ti ga ja udarim zato što si ti dobar. Ne, ne, u islamu imaš pravo da vratiš ali ti je kod Boga bolje da mu oprostiš. Čovek ima pravo da se naplati ako je oštećen."

Kaže kako je smutnja gora od ubistva.

"U kuranu se kaže – zar neko od vas voli da jede živo meso svoga rođenoga brata? Ko su ti? To su oni koji ogovaraju, koji prave neslogu na zemlji. Oni su posle najveći doprinos nekom masovnom ubistvu gde ljudi počnu da se svađaju da li je genocid ili nije. A Bog je rekao – ko ubije jednog čoveka, kao da je ubio celo čovečanstvo. Šta ja da govorim čija je bol veća da li onih od 8.000 ili onog jednog. Ko je taj ko to može da meri? Ne razumem reči – holokaust, genocid – ja samo znam da su, bre, ubijeni ljudi. Hoćemo li o tome da pričamo? Ubijeni su na pravdi Boga. Došao čovek sa oružjem i koka ljude. Ušao majmun u tenak i teroriše. Majmunu nije mesto u tenku", kaže Jusufspahić.

Govoreći o raspadu Jugoslavije kaže da je za njega to bilo bolno jer je inače, kako ističe, svaki raspad, svako cepanje među ljudima  teško.

"Imao sam dvadeset godina tada, tek izašao iz vojske. Moj brat Muhamed je bio u Sarajevu i kada su se to veče prve barikade pojavile jedan prolazi biciklom i kaže – ma pusti me tih vaših skrivenih kamera. Ljudi su mislili da su skrivene kamere jer su u to vreme Nadrealisti pravili skečeve na tu temu. Nismo mogli da pretpostavimo da će se to desiti. Moj otac je par meseci pre rata otišao kod patrijarha Pavla i napravili su jedan mirovni dogovor. Otišao je kod njega i pokazao mu – evo vidiš, u kuranu stoji – najbolje ćete prijatelje naći među onima koji sebe sledbenicima Hrista nazivaju. Patrijarh se začudio. I tada su njih dvojica sačuvali mir u Beogradu. Bilo je to teško jer je bila dovoljna jedna petarda da se napravi haos. Bilo je dosta muslimana u Beogradu. Moja žena je izgubila pola svoje porodice u Srebrenici. I sad ja treba da idem u Srebrenicu zato što je to deo nekog folklora. Ja to ne radim. Ako si iskren ti ćeš otići i proučiti fatihu za duše nevinih ljudi. E a sad dolazi gospođa iz UN i priča o novim terminima. Malo smo se tek pomirili a treba da raspravljamo o terminu koji će dalje da pali. Ja nisam deo te igre i protiv sam toga. To više nije igra. Ja ne želim da moje i tvoje dete sutra ima izgubljenih 20 godina ko što smo mi imali", kaže Jusufspahić.

Ističe da rat na prostorima bivše Jugoslavije niikome nije dobra doneo.

"Nismo položili ispit. Završni rezultat katastrofa. Nigde nikome ništa dobro nije doneo. Evo nek neko kaže, i ja ću reći da laže. Kao, dobili smo srpsku ili ovu bosansku ili Sandžak… Ma niko ništa nije dobio. Samo lažu. Ovaj predsednik sada što radi je ispravan put. On je otišao u Srebrenicu. Znamo mi šta je bilo deveesetih ali ima li neko da se pokaje nekad u životu. Zašto to hoćeš da izbiješ nekome. Ako je Bog dao to pravo ja ne mogu da ti ga uzmem", kaže on.

Na kraju govorimo o jednoj posebno bolnoj temi za njega lično - paljenju Bajrakli džamije u martu 2004. godine.

"To je ubedljivo bio najtragičniji deo mog života. Mi smo ovde odrasli, ovo je moj dom gde sam rođen. Ništa nije naslućivalo da će se to desiti. Niko nam ništa nije javio. Oni koji su trebali da jave nam nisu javili. Samo su nas obavestili da je u Nišu izgorela džamija. Da su je pustili da izgori. Prvi koji je došo da nam kaže je Kimijev otac koji nam je rekao da će biti frke (otac Milana Radisavljevića Kimija, bivšeg vođe navijača Partizana). Nije bilo volje da nas policija zaštiti. Amfilohije Radović je došao da ljude ubedi da ne pale džamiju i zbog tog dela mu od Boga najgrada najveća. Bolno je bilo jer je moj otac bio oboleo… Spalili su mu mnogo knjiga koje je on skupljao ceo život, i kojima se radovao. Nije to zaslužio", rekao je Jusufspahić, odmahnuvši samo rukom sa suzama u očima.

Ispratio nas je rečima onako kako nas je i dočekao - sa savetom da uvek budemo pčele koje prave med.

(MONDO/Petar Latinović)