Cene proizvoda rastu iz dana u dan, na pijacama krompir košta 100 dinara, dok je kilogram kajmaka preko 1.000. Postavlja se pitanje šta će biti na jesen i koja će biti cena hrane sa već najavljenim poskupljenjem.
Cene proizvoda na pijacama konstantno rastu, pa je tako kilogram kajmaka gotovo nemoguće naći ispod 1.100 dinara, maline se kreću od 900 do 1.000 dinara, dok se breskve prodaju za 180 dinara po kilogramu. Gledajući aktuelne cene, postavlja se pitanje postoji li ekonomsko opravdanje za takav skok cena i šta će se dešavati na jesen, za kada se najavljuju još veća poskupljenja i udar na kućni budžet.
“U mnogim zemljama razvijenog zapada hrana ne utiče na građane kao kod nas, gde ona učestvuje u budžetu četvoročlane porodice sa 40 odsto, pa je svako povećanje mali zemljotres u našim domaćinstvima. Ipak, u razvijenoj Holandiji, Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, gde je učešće hrane u budžetu oko 15-16 odsto, građani to lakše podnose”, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran koji dodaje da zamrzavanje cena, ima svoj socijalni karakter, ali se istovremeno kao mera preliva na neke druge proizvodnje kroz rast cena kako bi se neki izgubljeni dohodak u tom čitavom lancu prehrambene i poljoprivredne proizvodnje nadoknadio.
"Država jedan deo proizvodnje koja se odnosi na osnovne prehrambene usluge drži pod kontrolom. To su pre svega hleb, jedna vrsta mesa, ulje, šećer i brašno. Iako je to mera koja na neki način ima opravdanje jer služi da bi se ‘kočila’ inflacija, moguće je da se ona sada prelama kod nekih proizvođača koji su indirektno u tom lancu i koji pokušavaju da kroz neke druge svoje proizvode nadomeste izgubljeni dohodak”, navodi Prostran.
"Koliko para, toliko muzike"
Iako je poskupljenje na pijacama donekle opravdano, Prostran smatra je neprirodno da u ovo vreme krompir košta 100-110 dinara po kilogramu.
“To je prilično skupo, naročito u vreme kada se krompir vadi i kada uzmemo u obzir da je to osnovna povrtarska kultura. Nekada smo proizvodili 800.000 tona krompira i to je uvek bio proizvod koji je najmanje učestvovao u ceni koštanja hrane ili obroka”, podvlači Prostran i dodaje da će zbog rasta cena građani ove godine sigurno manje praviti domaće proizvode i da će maksimalno racionalizovati potrošnju.
“Tek ćemo videti kakav će biti uticaj visokih cena na domaću preradu. Tu pre svega mislim na ajvare, razne kisele proizvode, džemove i slično. To je jako skupo, a ako plaćate breskvu, šljivu ili neko drugo voće od kog se pravi džem po toj ceni onda on mora mnogo i da košta, a pitanje je ko će to da plati. Ajvar je sada postao ekskluziva. Trenutno još uvek nije njegova sezona, ali znamo da se prodavao po 1.000 dinara”, navodi on.
“Potrošači će se i ove, kao i ranijih godina, ponašati racionalno. Po onoj narodnoj ‘koliko para toliko muzike’. Bio sam na pijaci kada je čovek došao i tražio da kupi maline za 100 dinara. Za taj novac on može da dobije 100 grama jer je kilogram 1.000 dinara. Eto, tako će se građani ponašati, koliko imaju para u džepu, da zadovolje osnovne neke potrebe. I cene mesa su visoke, pa ljudi kupuju po jednu ili dve krmenadle jer jednostavno toliko novca imaju”, zaključuje Prostran.
(MONDO/Biznis)
