Goran Matić je u vreme vladavine Slobodana Miloševića jedno vreme bio ministar za informisanje.
Nekadašnji ministar informisanja u SR Jugoslaviji Goran Matić je u jednoj emisiji govorio o tome ko je iz Rusije obećao Bilu Klintonu da će pomoći u rušenju Slobodana Miloševića, šta su ruski generali radili tokom NATO bombardovanja, šta je krajem marta 1999. Karla del Ponte tražila u Moskvi, i šta je general Nebojša Pavković zaista rekao o odlasku jugoslovenske vojske sa Kosova.
"Bombardovanje 1999. se nije moglo izbeći. 1993. je bio apel naozovi intelektualaca u Beogradu da se bombardovanjem Srbije zaustave etnički sukobi na Balkanu. To je poteklo iz kruga dvojke. Amerikanci su hteli da nas bombarduju iz svojih interesa i mi smo uspeli da to potisnemo u oktobru 1998. Tada je Havijer Solana dobio odrešene ruke da primeni silu u slučaju humanitarne krize na Kosovu. Sadako Ogata je došla da režira humanitarnu krizu. Mi smo to tad sprečili. Japanski snimatelji su nam praktično dali podatke o toj režiji. Okupili smo sve ambasadore stranih zemalja, prikazali im taj film i rekli – šta sad ovo znači?! Napravili ste jedan hepening, uzeli ste neke ljude da predstavite kao izbeglice, ljude koji to nisu, da bismo mi bili bombardovani", rekao je Matić svojevremeno u emisji "Puls" na BN televiziji.
Kaže kako je bombardovanje izbegnuto u oktobru 1998 ali da je posle došla verifikaciona misija.
"I posle znamo šta je bilo. Ona čuvena ucena u Rambujeu i Parizu sa vojnim aneksom i sa referendumom o nezavisnosti Kosova za tri godine. E to je pisalo u tim dokumentima. Pisalo je da NATO uđe na teritoriju cele Jugoslavije a ne na Kosovo. A da Albanci dobiju referendum za nezavisnost Kosova za tri godine. To je trebalo da se potpiše u Rambujeu. Srpska delegacija je prihvatila široku autonomiju i svaki politički dogovor o posebnom organizovanju vlasti na Kosovu ali nije mogla da prihvati deo o okupacije svoje teritorije i ovo oko referenduma koji bi odveo Kosovo iz Srbije i to legalnim putem", rekao je on.
Prema njegovim rečima bombardovanje je usledilo kao pogrešan proračun NATO i Amerike.
"Oni su smatrali da ćemo za tri dana potpisati sve što nam daju i da će dobtii to što nisu dobili u Rambujeu. Kada je to otišlo na 78 dana onda je priča dobila potpuno drugi zamah. Moja dužnost je bila informisanje strane javnosti. Mi smo upotrebili strane novinare da isporučimo slike tih užasa koje su oni stvarali bombardovanjem i da uzdrmamo javno mnenje u njihovim zemljama. Oni su potom tražili izlaz iz cele situacije što je rezultiralo Rezolucijom 1244. U toj rezoluciji piše da je Kosovo sastavni deo Jugoslavije. Kosovo nije izgubljeno bombardovanjem ali u toj istoj rezoluciji je planirano da trupe UN dođu na Kosovo da obezbede mir. One nisu došle, već su došle NATO trupe koje su zajedno za UČK proterale deo Srba sa Kosova", rekao je Matić.
Ističe da su jugoslovenske vlasti znale da će NATO prvo bombardovati vojne ciljeve iako su svi oni bili dislocirani.
"Posle toga smo znali da će krenuti u kampanju terora, znali smo da to vodi ka suludom scenariju. Sve te slike užasa smo se trudili da pošaljemo stranoj javnosti kako bi se videlo šta je sve NATO radio. Imali smo jedan limitirajući faktor – znali smo ako to budemo radili preko RTS-a da će uvek reći da je to srpska propaganda. Kada su NATO avioni gađali albanski konvoj i pobili oko 80 ljudi mi smo odmah stavili u autobus novinare vodećih stranih medija i poslali na lice mesta kako bi oni poslali izveštaj svojim redakcijama", rekao je Matić.
Napominje da se za Miloševića govorilo da je bio diktator, da su ga svi slušali ali kako kaže to nije bilo tačno.
"Mi smo prvo imali 4-5 stranaka na vlasti. Kada je počelo bombardovanje SPO je bio u saveznoj a SRS u republičkoj vladi. Bilo je različitih mišljenja, čak i unutar samih partija. Milošević nije bio čovek koji je naređivao već je bio čovek sa kojim je moglo da se razgovara", rekao je on.
Kaže kako su svi u vlasti bili razočarani ruskom pozicijom u tom konfliktu.
"Ja sam bio prisutan kada je bio maršal Sergejev sa delegacijom ruskih generala došao kod Miloševića. Njihova pozicija je bila po principu – ako padne jedna bomba na Srbiju to je kao da je pala na Rusiju. Oni su nas junačili. Kada je došlo do bombardovanja, onda je jedan od tih generala došao na Terazije, popeo se na binu i počeo da peva. Da nas sokoli. Mi nismo imali vojnu pomoć za vreme bombardovanja. Nismo imali adekvatnu političku pomoć. Jeljcin je napisao knjigu “Ponoćni dnevnici”. Ona je objavljena u Hrvatskoj. Srbi je nikada nisu objavili verovatno jer ne prija to što piše u njoj. Jeljcin u toj knjizi sa jednim nipodaštavanjem govori o Miloševiću, Srbima i srpskoj poziciji. Mi njemu pravimo glavobolje. On u toj knjizi otvoreno kaže da je obećao Klintonu da će mu pomoći da se reši Miloševića. Ruska pozicija je bila problematična i kada su na Kosovo ušle trupe UN-a. Bilo je i problematično kada je Černomirdin vršio dodatni pritisak da se prihvati Kumanovski sporazum. Ono što mi je najdrastičnije je to što imam utisak da je bombardovanje Srbije mnogo pomoglo Rusiji ne samo da kupi vreme kako bi ojačala i transformisala sebe kao državu, već i da Srbi kroz to bombardovanje toliko zamrze NATO da jednostavno ulazak Srbije u Alijansu postane nemoguće. Ako znamo da Rusi imaju tu neku vrstu pragmatizma, nije onda na odmet razmisliti da su se tu sudarili ruski i američki pragmatizam a da smo mi bili između čekića i nakovnja", rekao je Matić.
Prema njegovim rečima mi i danas za Zapad predstavljamo neku isturenu rusku karaulu a za Rusiju smo pozicija na kojoj ona šititi svoje interese daleko od svojih granica.
"Kada je počelo bombardovanje 24. marta 1999. u Moskvi je bila Karla del Ponte. Ona je tada tamo bila kao švajcarski državni tužilac koji istražuje poslove Jeljcinove ćerke, njenog muža i cele te grupe. Ona se spremala da preti optužnicom protiv članova Jeljcinove familije ukoliko Jeljcin ne bude kooperativan. Istovremeno, on nije mogao da isplati plate državnom aparatu i kukao je za nekih 2,4 miliona dolara. Mi smo sa Rusima imali zvanične i nezvanične razgovore, pokušavali smo da pojačamo kapacitete svoje protivvazdušne odbrane. Nikad nismo uspeli da dobijemo adekvatnu podršku. Kada smo pregovarali oko S-300 Jeljcin je to stopirao rekavši da ako da Srbima S-300 da ćemo mi izazvati Treći svetski rat. A šta je bila alternativa? Da gurnu Srbe da izginu?", rekao je Matić.
On kaže da je na kumanovskim pregovorima postavljen uslov da vojska Srbije napusti za 7 dana Kosovo.
"Oni su računali da Treća armija ima 70.000 vojnika. Pavković je rekao da to ne može da uradi za 7 dana jer on ima 130.000 vojnika. Pavković mi je rekao tada – imam vojsku, gorivo, municiju, hranu za dve godine… mogu da ratujem kopneno sa svima a moram da napustim Kosovo zato što oni tamo u Beogradu ne mogu da podnesu zujanje aviona i po koju bombu kojoj se plaši stanovništvo", rekao je Pavković.
Govoreći o izborima u septembru 2000. godine on kaže da je bio šokiran kada je Milošević raspisao izbore i za predsednika i za parlament jer je on kao predsednik imao još godinu dana mandat.
"Pitao sam ga zašto je to učinio a on mi je rekao da se sastao sa bliskim saradnikom Ala Gora (u to vreme potpredsednik SAD) i rekao mu da Milošević potvrdi svoj mandat a Gor će postati predsednik Amerike za 6-7 meseci i da će se sve izgladiti. Amerikanci su ga prevarili. Pitao sam Miloševića kako misli da izgladi odnose sa Amerikom kad je na haškoj optužnici i kad ga tretiraju kao balkanskog kasapina. Reko mi je da se ne sekiram i da se to u Americi sve to promeni preko noći. Rekao mi je da on zna bolje Amerikance od mene. I onda mi je dao primer Jasera Arafata – bio je svetski terorista broj 1 a sada “sedi više u Beloj kući od Hilari Klinton”. Tim rečima mi je Milošević to objasnio. Dan posle 5. oktobra kada sam došao, Mira Marković je samo rekla – ti si bio u pravu. Ja sam samo ćutao", rekao je Matić.
(MONDO)
