Pukovnik Dragomir Krstović priseća se kako je Vojska Jugoslavije obmanula NATO maketama tenkova i PVO sistema.
Sada pukovnik a tada zapovednik jedinice za strategijsko maskiranje Vojske Jugoslavije, Dragomir Krstović, komandovao je jedinicom od pedesetak ljudi. U sastavu se našlo deset redovnih profesora univerziteta i 11 asistenata. Ostatak jedinice činili su inženjeri elektronike i umetnički dizajneri. Imali su zadatak da postave što veći broj uverljivih maketa skupog naoružanja na teren jer se pokazalo da NATO piloti često nasedaju na takve mamce.
"Kada je nastupio mir, izbrojano je da je NATO na 785 verno izrađenih lažnjaka ispalio oko 24.000 vođenih projektila, što ih je po tadašnjim cenama koštalo oko 600 miliona maraka. Naravno, mi se sa njima nismo nadmudrivali zbog para, već je cilj bio da spasavamo živote naših ljudi", izjavio je pukovnik Krstović, mašinski inženjer po struci.
Dodaje da su iskustva VJ u otporu NATO posle 1999. postala predmet izučavanja na mnogim prestižnim vojnim akademijama širom sveta.
"Sada se ratuje u Ukrajini i javnost je uglavnom obaveštena o raketnim udarima obe strane. Efekti dejstva su nepoznati i zavisiće i od toga kako je koja strana primenila i naše recepte. U tom, našem slučaju, ispostavilo se da je prosečno po brigadi VJ - NATO upotrebio oko 3.000 bombi i raketa i precizno pogodio sve objekte u kasarnama, dok kod pokretnih ciljeva gotovo da i nije imao rezultata. Promašio je u oko 95%, od čega je na gađanje lažnih položaja upotrebio oko 70 odsto efektiva", pojašnjava Krstović.
Podsetio se i priče o lažnoj paradi sa PVO sistemom S-300. Za tu "šaradu" kako on sam tvrdi, jedva su dobili saglasnost komandanta 1. armije.
"Paradiranje S-300 od bačvi išlo je od Autokomande, pored Sajma, preko Vidikovca, Rakovice, do baze na Banjici. Tokom NATO agresije urađeno je 785 maketa, od toga, za 1. armiju 373 komada, 3. armiju 331 maketa, a za potrebe RV i PVO 81 maketa. Zamisli su dolazile od stručnjaka Elektronske industrije Niš, Teleoptika, Krušika, fabrike Utva... Bilo je važno da, osim vizuelno, svi lažni sistemi oponašaju zračenja pravih oruđa i oružja, jer protivnik ipak nije bio toliko tehnički neobavešten", dodaje Krstović.
Prisetio se i izjave iz 2001. godine tadašnjeg savetnika za bezbednost predsednika SAD, generala Mekmastera, koji je izjavio da je "NATO intervencija u Jugoslaviji 1999. godine doživela neuspeh jer je manje od pet odsto srpskih borbenih sistema uništeno za 78 dana bombardovanja."
LAŽNI MIG-29 NA BATAJNICI
Za obmanjivanje protivnika primenjivana su razna sredstva od lažnih vatrenih položaja i lažnih radarskih uređaja do maketa koje su pravljene od ostataka uništene tehnike.
Međutim jedno obmanjivanje bilo je veoma zanimljivo, maketa lovca MIG-29 u prirodnoj velični postavljena na aerodromu Batajnica što je smatrano za najspektakularniji način ombanjivanja NATO alijanse.
Idejni tvorac makete bio je tada major Đorđe Ivanov, pilot koji je uz pomoć ekipe aviomodelara i zaposlenih u Vojsci Jugoslavije svoju ideju realizovao i NATO avijaciju usmeravao na ručno izrađene makete lovca MIG-29.
Kopije koje su tada pravljene svojim dimenzijama i izgledom verno su odgovarale originalu.
"Makete su bile označene kao M-18, M- maketa, a broj 18, kao što je kod nas MIG-29 bio označen kao L-18. L-lovac i broj 18. Gubici kod lovaca MIG-29 sigurno bi bili veći, ako ne i potpuni, da se nije pribeglo obmanjivanju protivnika sa odlično izrađenim maketama", rekao je Ivanov.
Prva maketa završena je 27. aprila. Od šest izrađenih maketa protivnik je uništio pet. Iako efikasno, ovo obmanjivanje je ipak počelo da se primenjuje kasno.
Za kraj, Krstović je rekao da su električari iz njegove jedinice uspeli da naprave uređaj za ometanje GPS signala koji je mogao da pogrešno navodi krstareće projektile.
"Omega GPS ometač uradio je Institut Imtel, rukovodilac tima bio je profesor dr Aleksa Zejak. On je vršio ometanje GPS signala kod krstarećih raketa koje koriste GPS navigaciju. Domet mu je 33 kilometra. Može da se koristi sa zemlje i iz vazduha", završava svoje podsećanje pukovnik Krstović.
(MONDO)
