Srbin je pre dosta godina preživeo avionsku nesreću, kada je leteo sa svojom devojkom. Spasila ga je velika pribranost i to što je unapred znao šta treba uraditi u kriznim situacijama.
Jedan mladić na Reditu podelio je svoje tramatično iskustvo kada se avion kojim je putovao iznenada srušio. Tada je bio sa devojkom, a pukom srećom je uspeo da preživi. Kako je sam rekao, prošle su godine od tog nesrećnog slučaja, bilo je dosta preživelih prilikom samog pada, ali se dosta ljudi ugušilo od dima i vatre.
Ovo je njegova ispovest:
"Želim prvo da pričam o mom "mindsetu" o letu avionom pre same nesreće. Realno, uvek sam iskreno bio paranoičan u neku ruku prilikom leta aviona. Istina, vece su sanse da ce neko poginuti u autu na dnevnom nivou, nego da će avion pasti, ali opet sama činjenica da nemaš apsolutno nikakvu kontrolu nad tim me je užasavala. Prilikom svakog leta aviona, detaljno pročitam plan evakuacije i proučim, ostanem pribran ceo let, ne kljukam se lekovima i pokušavam da ne spavam. Je*iga, takav sam. Što se samog leta tiče, uvek sam se trudio da rezervišem mesto u blizini izlaza u slučaju evakuacije. Na kraju mi je mozda moja "mala" paranoja i spasila zivot.
Naime, desila se neka serija kvarova u avionu dok smo leteli, što je rezultovalo u kvarovima još veće mere, nakon čega se avion nenormalnom brzinom obrusio prema zemlji. Inače u takvim padovima, osim ako nisu baš neke nepredviđene okolnosti, znaš sigurno nekoliko minuta unapred, do čak 10 minuta da padaš. To u našem slučaju nije bilo tako - avion se veoma brzo obrusio. Trudio sam se u tom trenutku da ostanem pribran koliko je to moguće - a i nije baš moguće, kad imaš saznanje da ćeš možda umreti za koji sekund. Bukvalno sam gledao smrti u oči. Osećaj ne može da se opiše niti da se poredi ni sa čim. Mada, duboko u sebi sam se nadao da ću preživeti te sam morao da ostanem pribran da bih preuzeo radnje posle pada. Znao sam za činjenicu da čak oko 90%, možda i vise osoba preživi sam pad aviona. Ono što ubije čoveka je dim i vatra nakon pada.
Zategnuo sam patike, i devojka i ja, i čvrsto smo se pravilno zavezali sa pojasom, odnosno proverili smo pojas. Naravno, pre toga smo bili prinuđeni da stavimo masku za kiseonik. Zauzeli smo školski položaj (noge na zemlji, u ravni nešto pre kolena, sagnut sa rukama na potiljku) i jedino što nam je preostalo je da čekamo i da se nadamo da nećemo upasti u neku vodu. Nažalost, prilikom pada u vodu, more, okean, pa čak i reku, šanse za preživljavanje ekstremno opadaju.
Dogodio se i sam sudar. Ja sam bio totalno svestan. Iskreno, nije onako kako sam mislio da će biti. Možda smo samo imali sreće da je avion pao na drugu stranu, ali sila, iako jaka prilikom pada, nije bila ni blizu smrtonosna. Moram da se zahvalim pojasu, kao i sedištu na kom sam sedeo i sedištu ispred. Prošao sam svega sa polomljenih nekoliko prstiju (iz nekog razloga) i sa tim da sam bio vidno ugruvan, ali ništa što bi mi sprečilo kretanje.
Nakon pada, dim se ekstremno brzo širio duž celog aviona, a video sam lično i vatru. Kako smo bili tik uz izlaz, nekim čudom sam zadržao smirenu glavu, brže bolje se odvezao, pomogao devojci da se odveže, uhvatio je za ruku, ostavio sve stvari iza sebe i krenuo da trčim prema izlazu, odnosno izlaz je već bio uz nas. Izašli smo među prvima. Veoma bitna stvar: Ono što sam video dok sam bio unutra su stvarno scene užasa. Ne u smislu da je dosta ljudi poginulo prilikom pada. Ne baš. Ali mnogi ljudi su bukvalno sedeli zavezani kao da se ništa nije desilo. Ne mogu da objasnim zašto. Kao da su se nadali da će neka viša sila da ih izvuče napolje iz zapaljenog aviona koji svakog trena moze da eksplodira totalno. Bilo kako bilo, od 90% preživelih nakon pada, došli smo do brojke gde je većina ljudi stradala u tom avionu nakon pada.
Takođe, imali smo tu sreću da nismo pali u okean ili more, vec na poprilično dobar teren. Nakon što smo izašli iz aviona, odaljio sam devojku malo dalje, a ja sam pokušao da pomognem nekoliko ljudi da izađu iz aviona. Ubrzo nakon toga je došla spasilačka ekipa", ispričao je mladić do detalja svoje traumatično iskustvo.
Stvari koje su meni/nama spasile život:
- Prilikom pada, od velike je važnosti da je osoba blizu izlaza. Drugim rečima, što si bliže exitu, to ti je veća šansa da izađes odatle živ. Ukoliko si poslednji u redu, postoji velika šansa da će te progutati dim i vatra.
- Detaljno sam znao kako da se ponašam i šta da radim ako se ovo desi. Opet, hvala paranoji. Veoma je važno da se pročita plan evakuacije na početku leta, jer je svaki avion posebna priča.
- Znao sam koji položaj da zauzmem da bih smanjio gravitacionu silu koliko je to moguće, zajedno sa pojasom i totalno ispravljenim sedištem. Prilikom zauzimanja položaja, obavezno treba voditi računa da noge budu na zemlji i iza kolena, jer će to drastično da smanji šanse da vam se noge polome nakon pada. A noge su vam najveći prijatelj nakon pada.
- Ako se desi ovakva situacija, od velike je važnosti da se stavi maska za kiseonik što je pre moguće. Razlog tome je što na velikim visinama, ako se desi kvar takvog tipa, nije moguće biti svestan duže od 10-15 sekundi. Znači, ako idete sa decom, ili starijim osobama, obavezno prvo stavljate sebi tu masku, pa tek onda nekom drugom. Jednostavno iz razloga što dok vi uspete da stavite masku detetu, može se desiti da se onesvestite pre nego štp stavite sami sebi. Tada niste od pomoći ni tom detetu, a ni sebi. Prilikom pada, bolje da ste svesni vi, nego dete (mozete da mu stavite masku i nakon što se onesvesti).
- Nakon pada, obavezno, ma kakvi bolovi bili u pitanju, morate da reagujete brzo. Odmah krenite u akciju, odvezivanje i trk prema izlazu. Ne gledate nazad, ne zanima vas ništa osim života vas i vaših saputnika. Neki stručnjaci kažu da imate oko 60 sekundi, možda malo više vremena da izađete iz aviona dok vas dim i vatra ne progutaju.
- Nakon izlaska, obavezno se odaljite što je više moguće od aviona. Bar jedno 150-200-250 metara, u slučaju naknadne eksplozije.
(MONDO)
