Letnje računanje vremena koje je počelo 27. marta. završava se u nedelju, 30. oktobra u tri časa ujutru. U noći između subote i nedelje treba vratiti časovnike jedan sat unazad. Vreme u tri časa u nedelju, 30. oktobra računa se kao dva časa, u skladu sa Zakonom o računanju vremena.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije. Još nije postignuta saglasnost o predlogu Evropske komisije od pre četiri godine da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru. Predlog je 2019. podržao Evoropski parlament, ali treba da ga usvoje države članice.

Pomeranje sata utiče na bioritam, a zbog letnjeg računanja vremena gubimo sat vremena sna, dok tokom zimskog računanja vremena imamo sat vremena više sna. Lekari neretko savetuju da se oni koji očekuju tegobe pripreme na vreme.

Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja, pa dogovor o predlogu EK neće biti jednostavan. U EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjeevropska, od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle na primer na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44. S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije, jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

(MONDO)