Vrh SKJ i čelni ljudi Jugoslavije smatrali su da je Jovanka Broz "psihički bolesna" i da je opasna za Titovo zdravlje!
Komisija SKJ je završila Izveštaj o svom radu 5. marta 1974. godine i dostavila ga članovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Izveštaj ima 27 stranica i u njemu su prezentovana sva pitanja za koja je Komisija dobila zadatak da ih rasvetli. Kroz prikaz Izveštaja Komisije daju se samo ona pitanja koja se odnose na destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, kao i druga pitanja koja su od značaja za sagledavanje tog ponašanja i delovanja. U vezi sa opštim stanjem i odnosima u Rezidenciji, Komisija je došla do saznanja da postoje krupni problemi opšte organizacije Kabineta Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike i Jovanke Broz, organizacije domaćinstva i, što je posebno zabrinjavajuće, organizacije zdravstvene službe koja opslužuje Predsednika Republike i vodi brigu o njegovom zdravlju.
Komisija je došla do zaključka da se oseća nedostatak poverenja Jovanke Broz prema službama u Rezidenciji, naročito prema Službi bezbednosti i da je prisutna stalna sumnja da je čitava organizacija bezbednosti okrenuta protiv nje, kao i da su sve druge organizacione jedinice manje ili više podređene toj službi. Kod Jovanke Broz se oseća velika želja da sve sama nadomesti, organizuje i rukovodi, što je, uzimajući u obzir i poštujući njenu zaista veliku energiju i napore, ipak ne samo nerealno, nego to ima i negativne posledice. U svom izveštaju Komisija SKJ konstatuje da je utvrdila sledeće: da prisluškivanja telefona Predsednika Republike i njegove supruge Jovanke Broz, koje je, navodno, organizovano od strane Službe bezbednosti, po izjavama svih koji su radili u rezidenciji, nije bilo niti je moglo biti posle Četvrtog plenuma.
U tome su svi saglasni i po mišljenjima svih sa kojima su obavljeni razgovori za to bi morala da postoji čitava organizacija od više ljudi, što bi moralo da bude zapaženo (odobrenje, ubacivanje prislušnih aparata, slušanje, presnimavanje, kucanje itd.), da su sve osobe sa kojima je Komisija razgovarala kategorične u tome da niko nije prikupljao nikakve informacije o Predsedniku Republike, niti da su ma kakve informacije pismene ili usmene kolale u Rezidenciji ili izvan nje. To se odnosi i na poslove kojima se Predsednik Republike bavio. Iako su osobe sa kojima je Komisija razgovarala iznosile dosta primedbi o međusobnim odnosima, ipak nije bilo ni jedne primedbe koja bi upućivala na to da se ma ko svesno ogrešio o Predsednika Republike. Svi, izuzev Marka Agbabe, kategorično negiraju da je bilo ko prikupljao bilo kakve podatke o Jovanki Broz bilo u kojem smislu. Tako je Marko Agbaba izjavio da je Anđelko Valter jednom prilikom od njega tražio izveštaj o jednom putovanju Jovanke Broz u Zagreb i da mu je Agbaba odgovorio da je na putu sve bilo u redu i prekinuo razgovor o tome; da je većina ljudi koje Jovanka Broz pominje otišla na druge poslove ili su na raspolaganju ili u penziji. Gotovo svi su otišli sa veoma teškim negativnim političkim kvalifikacijama, a optužbe se neprestano oživljavaju. Komisija smatra da treba prestati sa tim kvalifikacijama od strane Jovanke Broz ukoliko nema nekih novih dokaza ili se odlučiti na kažnjavanje ukoliko su te kvalifikacije opravdane, a Jovanka Broz da dokaže.
To su vrlo teške optužbe, jer se neki ljudi terete da su sovjetski špijuni, drugi da su hrvatski nacionalisti, treći da su pripremali napad na život Predsednika Republike i Jovanke Broz (lekar i kuvarice); da su postojali pokušaji spoljnjeg uticaja na Rezidenciju od strane određenog kruga ljudi iz JNA (pukovnik Rusić koga je Jovanka Broz primila na Brionima), penzionisanih vojnih lica, pripadnika Službe državne bezbednosti i drugih krugova. Ta akcija je bila grupnog karaktera i vodila se u raznim pravcima. Akcije ove grupe bile su usmerene i prema Rezidenciji Predsednika Republike sa ciljem da se, putem intriga, izazove uznemirenost Predsednika Republike i Jovanke Broz i pokuša stvoriti sumnja u rukovodstvo JNA.
U Beogradu je 7. marta 1974. godine održana proširena sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj je razmatran izveštaj Komisije i doneti stavovi i zaključci. Sednici su prisustvovali: Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Stane Dolanc, Rato Dugonjić, Mitja Ribičić, Dobrivoje Vidić, Džemal Bijedić, Jure Bilić, Todo Kurtović, Fadilj Hodža, Stevan Doronjski, Budislav Šoškić, Krsta Avramović, Nikola Ljubičić, Miloš Šumonja, Džemil Šarac i Ivica Kukoč. Rato Dugonjić je rekao da se došlo do zaključka da su izražavani brojni napadi na službe bezbednosti i da je on stekao utisak da su ti napadi na službe bezbednosti od strane Jovanke Broz takvog karaktera kao da je u pitanju služba bezbednosti neke druge države, o čemu je on sa Jovankom Broz u nekoliko navrata duže raspravljao.
Ukazao je da su kod Jovanke Broz posebno prisutne rezerve prema vojnim licima na službi u Rezidenciji. Kada je razgovarao sa Jovankom Broz u vezi sa ličnostima koje bi se mogle postaviti za ličnog sekretara, konstatovao je da je ona izražavala veliko negodovanje da to bude oficir.
“Dobro, drugarice Jovanka, šta znači to nepoverenje u vojsku? Dajte da vidimo koji su uzroci tog nepoverenja? Šta to znači unapred diskvalifikovati vojnika zato što je vojnik? To znači jedno jako nepoverenje u vrh Armije što je vrlo opasna stvar. Neodrživo je da supruga Predsednika Republike stalno pravi aluzije na vrh Armije da je nepouzdan i da je okrenut protiv nje i Tita. A to je činjenica."
(MONDO/Espreso)
