OVA PORODICA IZ SRBIJE IMA NEOBIČAN HOBI! David sa ženom i sinom redovno ide u LOV NA BLAGO - evo da li nešto i zarade!

Šta se desi kada se spoje hobi, ljubav prema porodici, prirodi, mineralima, prema svojoj zemlji? Dese se "GemHuntersi", istraživači i lovci na drago kamenje. Oni su grupa avanturista i ljubitelja prirode. David Lazić je za portal K1 Info otkrio kada je i kako sve to počelo.

Kroz celu ovu priču Davida prati supruga Nataša Lazić i njihov sin Jovan, koji je u prvi lov na blago krenuo sa 3 godine."Kao što sam ja ušao u tu priču potpuno spontano, pa se polako pecao, tako sam u to uspeo da uvedem suprugu, pa onda i sina. Nataši je uvek bila interesantna sama atraktivnost minerala, a kad je sin porastao da može da krene u prirodu, upecali su se zahvaljujući prirodi i tome što porodica provodi kvalitetno vreme zajedno", rekao je on.

"Tek onda su shvatili koliko je to interesantno, vratili smo se u one klinačke dane kada nešto kao Indijana Džons tražiš, pa uspeš da pronađes. A onda i zbog toga što mnogo fantastičnih kreacija prirode može da se nađe uz malo truda. Jovan sada ima 8 godina, a oni su toliko istrenirani da mogu da kažem da su bolji od mene", rekao je on. Srbija ima širok dijapazon minerala, a sagovornik je objasnio koji su to najtraktivniji lokaliteti i šta je zastupljeno kod nas.

"Najatraktivniji mineral je akvamarin sa Cera. On može da bude kvaliteta na svetskom nivou, teško se nalazi, nekad su potrebni meseci da bi se našao jedan mali komad koji može da se iskoristi za nakit ili tako nešto", rekao je on. "To su vrhunski komadi za koje kažu Gem Grade i oni su takvog kvaliteta da mogu odmah da se obrađuju i ubace u nakit od plemenitog metala", rekao je on. Cer je jedna od nainteresantnijih kolekcionarskih lokaliteta kod nas, pa i u regionu, mnogi ljudi dolaze u Srbiju samo da bi pronašli neki kamenčić akvamarina.

Morion, koji tu isto može da se nađe, je tamno crni kvarc i izgleda fantastično. Opal je zastupljen na Ramaći. Iako naši opali nisu toliko plemeniti kao oni iz Etiopije, u Ramaći su izuzetno lepi, prevashodno zato što su intenzivnih zelenih boja. Njega najčešće uzimaju ljudi koji vole da obrađuju kamen, za pravljenje nakita, zbog dalje obrade ili u kolekcionarske svrhe.

David dodaje da su ove godine zvanično otvorili Lecski vulkanski kompleks koji se nalazi na jugu Srbije, skoro na granici sa KiM. On se prostire na 700 m2 i poznat je po mnogo čemu. "Rudnik Lece je poznat rudnik zlata, ali mi smo išli u prirodu i da lovimo ametiste. Mnogo ljudi ne znaju da ima ametista u Srbiji. Oni nisu tako lepo formirani kao u Brazilu ili Urugvaju, ali su jako lepi, prozirni, intenzivno ljubičaste boje i mogu se obraditi za neki nakit", rekao je on.

Na planini Rudnik ima fantastičnog kvarca, a kad je perfektno providan i lepo obrađen njega zovu gorski kristal. "Kvarc sa Rudnika je izašao u američkom časopisu 'Mineralogical Record'. Filip Despić, koji je inače član udruženja i zadužen za saradnju sa inostranstvom je takođe spomenut u čaopisu. To je veliki korak baš zato što smo uspeli da kažemo i objasnimo ljudima šta Srbija ima, a opet preko zvaničnog kanala komunikacije kao što je to renomirani časopis", kaže naš sagovornik.

Za neke srpske minerale David je uspeo da dobije zvanične sertifikate od kanadske gemološke laboratorije (Canadian Gemlab), čiji je predsednik Branko Deljanin, jedan od najvećih eksperata za dijamnte u svetu i sa kojim imaju fantastičnu saradnju. "To su sertifikati za određene uzorke, ovog puta sa Cera i Rudnika, ID kartice gde se potvrđuje gde je mineral nađen i po serijskom broju koji je dobijen svako može proveri da je to autentičan mineral sa datog područja. To je mnogo bitno zbog mapiranja naših minerala na svetskoj mapi. Čak je jedan beril akvamarin prošle godine na najvećem sajmu Americi bio prezentovan", kaže on.

Kada je lov u pitanju, David se nije zadržao samo u Srbiji, svoju potragu proširio je i u Makedoniju, a malo ko zna da je ta zemlja bogata rubinima. Od ovog hobija članovi udruženja nemaju nikakvu finansijsku dobit, već sve rade iz ljubavi i u želji da promovišu blaga Srbije. Minerale koje nalaze kopajući ne grabe samo za sebe, već kako David kaže, uzme se samo komad, dva za uspomenu. Sve što urade na terenu mora da se vrati u prvobitno stanje, kako ne bi narušavali prirodu.

Svoje kolekcije poklanjaju ustanovama kojima su potrebne. Pa su lepe komade minerala iz Srbije donirali Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, sa čijim profesorima odlično sarađuju. Obnovili su kolekciju minerala dva muzeja. Vršački muzej je najstariji geološki muzej kod nas, pa su im prošle godine donirali i obnovili zbirku.

(MONDO/K1 INFO)