Međutim, odlučeno je da sve troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Za početak reproduktivne ćelije uvoziće se iz banke u Španiji s kojom je Srbija potpisala sporazum, ali se pregovara i sa ostalim evropskim bankama. Donacije su važne za žene koje su bez partnera, a žele da se ostvare kao majke, ali i parove kod kojih jedan od partnera nema reproduktivne ćelije, a žele potomstvo. U Srbiji je 2019. godine otvorena Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, ali nije zaživela jer nema donora.

Do sada se u Srbiji prijavilo 150 parova i pojedinaca koji su zainteresovani za reproduktivni materijal iz uvoza. Procena lekara je da će na godišnjem nivou biti oko 1.500 zainteresovanih, a da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra, što je 10 miliona evra na godišnjem nivou iz državnog budžeta. 
Većina zemalja plaća samo deo postupka, Srbija je jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru.

Ko ima pravo na donirane spermatozoide i jajne ćelije?
Da li postoji opasnost od uvoza reproduktivnog materijala?

Gost “Usijanja”: Jelena Begović ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Urednik I voditelj: Jelena Pejović