Božić se piše velikim slovom, dakle: "Srećan Božić". Ali, božićni praznici pišu se malim slovom: "Srećni božićni praznici!". Uobičajeni božićni pozdrav je: "Hristos se rodi" ili "Mir božji, Hristos se rodi" Na takav pozdrav odgovara se: "Vaistinu se rodi" (Vaistinu znači stvarno, zaista.) Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori od Božića sve do Bogojavljenja 19. januara. Imajte u vidu da Pravopis preporučuje nominativ "Hristos", doslovno preuzeto iz grčkog jezika, a da se u ostalim padežima uobičajeno menja "Hrista, Hristu…"

Kada je počeo da se slavi Božić

Od Božića počinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi računaju godine. Budući da u Novom zavetu ne stoji kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs, dan "nebeskog oživljavanja" Hristovog.

Božić se prvi put slavio u Rimu u 4. veku (u izvorima zapisana godina 336), kada je u vreme cara Arkadija uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po (tada) novom, Gregorijanskom kalendaru (7. januara po starom, Julijanskom kalendaru, ali i kasnije 25. decembra po Novojulijanskom kalendaru).

Do danas nije jasno zašto se Božić slavi baš 25. decembra, ali preovladava mišljenje da je počeo da se slavi tog datuma jer se na taj dan, u tada još većinski paganskom Rimu, na prvi dan zime slavio praznik "Nepobedivog Sunca" rođenje boga Sunca, Sola, pa je Crkva u želji da potisne taj paganski praznik tada počela da slavi rođenje Isusa Hrista.

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.

(MONDO)