Evropa bi trebalo da počne da smanjuje proizvodnju pilića i jaja za inkubatore kako bi podstakla cene živinskog mesa koje su u padu zbog strahovanja potrošača od širenja ptičjeg gripa, izjavila je komesar za poljoprivredu Evropske unije Marijan Fišer Boel. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) očekuje da potrošnja živinskog mesa u Uniji ove godine opadne 11 odsto, dok bi gubici u toj grani mogli dostići 300 miliona evra mesečno.
Evropa bi trebalo da počne da smanjuje proizvodnju pilića i jaja za inkubatore kako bi podstakla cene živinskog mesa koje su u padu zbog strahovanja potrošača od širenja ptičjeg gripa, izjavila je komesar za poljoprivredu Evropske unije Marijan Fišer Boel.
Evropska komisija takodje razmatra zahtev da EU subvencioniše privatno skladištenje živinskog mesa, kompenzuje zalihe koje ne mogu biti prodate i prevremeno klanje živine ukoliko tržište doživi iznenadni kolaps.
Jedan evropski diplomata je, medjutim, ukazao da će Komisija pre nastojati da se ograniči proizvodnja, nego da se farmerima isplate kompenzacije.
Očekuje se da paket mera bude spreman do kraja aprila.
Zakonodavstvo EU je do sada predvidjalo samo kompenzacije farmerima koji su prinudjeni da unište svoja jata, ali ne i pokrivanje gubitaka zbog pada prodaje. Pomoć članica je takodje bila ograničena na refundaciju izvoznih dotacija koje su od početka godine iznosile šest evra na 100 kilograma živih pilića i 10 evra na 100 kilograma zamrznutih, ali je niz zemalja širom sveta zabranilo uvoz živinskog mesa iz cele Unije.
Zemlje članice mogu, sem toga, bez saglasnosti Brisela pomoći uzgajivače sumom od 3.000 evra tokom tri godine. Francuska je, na primer, ukazala pomoć od preko 52 miliona evra, mada se gubici njenih uzgajivača procenjuju na 40 miliona evra mesečno.
Smanjenje prodaje živinskih produkata nagomilalo je viškove te vrste mesa u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Holandiji - u svakoj od njih na više od 50.000 tona, rekla je Fišer Boel.
Samo u nemačkom sektoru živinarstva gubici nastali kao posledica pada potrošačke tražnje i troškova za uništavanje peradi procenjuju se na oko 150 miliona evra.
Sektor živinarstva 25-očlane EU ostvaruje godišnji promet od oko 20 milijardi evra. Članice Unije proizvode 11 miliona tona živinskog mesa godišnje, od čega izvezu oko milion tona.
Broj živine u EU premašuje cifru od 1,7 milijardi. U ukupnoj proizvodnji najzastupljeniji su pilići, s udelom od 70 odsto i ćurke sa 20 odsto. Vrednost izvoza u 2004. godini dostigla je 5,63 milijarde evra, a glavna izvozna tržišta su Rusija, Saudijska Arabija i Ukrajina.
Prosečna potrošnja živinskog mesa u EU je 22,88 kilograma po stanovniku.
Proizvodnja živinskog mesa je drugi najveći sektor mesa u Uniji, posle proizvodnje svinjskog. U tom sektoru, u kojem je zaposleno više od 500.000 ljudi, utroši se 20 odsto ukupne proizvodnje žitarica u EU.
Troškovi ishrane jednog pileta u Uniji iznose 0,90 evra, a u Brazilu 0,20 evra.
Članice Unije uvezu oko 350.000 tona fileta pilećih grudi iz Brazila.
Francuska je najveći proizvodjač živinskog mesa u Uniji, sa godišnjim prometo od šest milijardi evra. U toj zemlji je zabeležen i prvi slučaj smrtonosnog virusa ptičjeg gripa na živinarskim farmama u EU.
Francuski sektor živinarstva gubi 40 miliona evra mesečno jer je 58 zemalja van EU potpuno ili delimično zabranilo uvoz francuskih živinskih produkata.
U Francuskoj se odgaja 275 miliona komada živine, od toga 215 miliona komada pilića.
U toj zemlji se proizvede 1,9 miliona tona živinskog mesa godišnje, od čega polovinu čini pileće meso.
Ukupan izvoz dostiže oko 740.000 tona u vrednosti od milijardu evra, pri čemu 45 odsto (350.000 tona) odlazi u druge članice EU.
Glavno izvozno tržište za francuske živinske produkte je Saudijska Arabija, koje je još uvek otvoreno.
U Francuskoj se proizvede oko 15 milijardi jaja godišnje, vrednih milijardu evra.
Domaća prodaja živinskog mesa u drugoj sedmici marta smanjena je 10 do 15 odsto u odnosu na isti period lane, što je blago poboljšanje nakon pada od 15 odsto u prethodnoj sedmici i čak 30 procenata dve sedmice ranije.
(Tanjug)
Evropska komisija takodje razmatra zahtev da EU subvencioniše privatno skladištenje živinskog mesa, kompenzuje zalihe koje ne mogu biti prodate i prevremeno klanje živine ukoliko tržište doživi iznenadni kolaps.
Jedan evropski diplomata je, medjutim, ukazao da će Komisija pre nastojati da se ograniči proizvodnja, nego da se farmerima isplate kompenzacije.
Očekuje se da paket mera bude spreman do kraja aprila.
Zakonodavstvo EU je do sada predvidjalo samo kompenzacije farmerima koji su prinudjeni da unište svoja jata, ali ne i pokrivanje gubitaka zbog pada prodaje. Pomoć članica je takodje bila ograničena na refundaciju izvoznih dotacija koje su od početka godine iznosile šest evra na 100 kilograma živih pilića i 10 evra na 100 kilograma zamrznutih, ali je niz zemalja širom sveta zabranilo uvoz živinskog mesa iz cele Unije.
Zemlje članice mogu, sem toga, bez saglasnosti Brisela pomoći uzgajivače sumom od 3.000 evra tokom tri godine. Francuska je, na primer, ukazala pomoć od preko 52 miliona evra, mada se gubici njenih uzgajivača procenjuju na 40 miliona evra mesečno.
Smanjenje prodaje živinskih produkata nagomilalo je viškove te vrste mesa u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Holandiji - u svakoj od njih na više od 50.000 tona, rekla je Fišer Boel.
Samo u nemačkom sektoru živinarstva gubici nastali kao posledica pada potrošačke tražnje i troškova za uništavanje peradi procenjuju se na oko 150 miliona evra.
Sektor živinarstva 25-očlane EU ostvaruje godišnji promet od oko 20 milijardi evra. Članice Unije proizvode 11 miliona tona živinskog mesa godišnje, od čega izvezu oko milion tona.
Broj živine u EU premašuje cifru od 1,7 milijardi. U ukupnoj proizvodnji najzastupljeniji su pilići, s udelom od 70 odsto i ćurke sa 20 odsto. Vrednost izvoza u 2004. godini dostigla je 5,63 milijarde evra, a glavna izvozna tržišta su Rusija, Saudijska Arabija i Ukrajina.
Prosečna potrošnja živinskog mesa u EU je 22,88 kilograma po stanovniku.
Proizvodnja živinskog mesa je drugi najveći sektor mesa u Uniji, posle proizvodnje svinjskog. U tom sektoru, u kojem je zaposleno više od 500.000 ljudi, utroši se 20 odsto ukupne proizvodnje žitarica u EU.
Troškovi ishrane jednog pileta u Uniji iznose 0,90 evra, a u Brazilu 0,20 evra.
Članice Unije uvezu oko 350.000 tona fileta pilećih grudi iz Brazila.
FAO: Potrošnja pada 11 odsto
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) očekuje da potrošnja živinskog mesa u Uniji ove godine opadne 11 odsto, dok bi gubici u toj grani mogli dostići 300 miliona evra mesečno.Francuska je najveći proizvodjač živinskog mesa u Uniji, sa godišnjim prometo od šest milijardi evra. U toj zemlji je zabeležen i prvi slučaj smrtonosnog virusa ptičjeg gripa na živinarskim farmama u EU.
Francuski sektor živinarstva gubi 40 miliona evra mesečno jer je 58 zemalja van EU potpuno ili delimično zabranilo uvoz francuskih živinskih produkata.
U Francuskoj se odgaja 275 miliona komada živine, od toga 215 miliona komada pilića.
U toj zemlji se proizvede 1,9 miliona tona živinskog mesa godišnje, od čega polovinu čini pileće meso.
Ukupan izvoz dostiže oko 740.000 tona u vrednosti od milijardu evra, pri čemu 45 odsto (350.000 tona) odlazi u druge članice EU.
Glavno izvozno tržište za francuske živinske produkte je Saudijska Arabija, koje je još uvek otvoreno.
U Francuskoj se proizvede oko 15 milijardi jaja godišnje, vrednih milijardu evra.
Domaća prodaja živinskog mesa u drugoj sedmici marta smanjena je 10 do 15 odsto u odnosu na isti period lane, što je blago poboljšanje nakon pada od 15 odsto u prethodnoj sedmici i čak 30 procenata dve sedmice ranije.
(Tanjug)
