Srđan je kao dete otišao u Nemačku, u Minhenu je proveo ceo radni vek i stvorio porodicu, a onda je rešio da napusti sve.
Srđan Đokić (55) iz Beograda je sa dve godine već bio u Minhenu, njegova baba je otišla 1968. godine na rad u Nemačku, a onda je i Srđan dve godine kasnije počeo da živi tamo. U Nemačkoj je proveo čak 50 godina, živeo je u Minhenu, tamo se oženio i stvorio porodicu. Zbog rastuće inflacije, rešio je da napusti "obećanu zemlju", neko vreme je živeo u Austriji, a onda se spletom okolnosti našao u Americi, gde uz malo sreće zarađuje veliki novac prodajući palačinke.
"Minhen je jedan od najskupljih gradova posle Londona, prosečna soba za iznajmljivanje ne može da se nađe ispod 700 evra. Plata neoženjenog muškarca je oko 1.500. Oženjeni imaju više plate. Moj stariji sin kao poslovođa u železnici, ima platu 2.300 evra, 970 evra mu je stan, onda dolaze troškovi automobila, struje, telefona. Svaki stan u Nemačkoj plaća 40 evra mesečno televiziju. Legalno možeš da radiš dva posla, na drugom poslu možeš da zarađuješ maksimalno 400 evra mesečno. Teško je da samac koji nije oženjen sam živi tamo. Mnogo je skupo", navodi Srđan i nastavlja dalje:
"Država te koči, ako nisi rođen kao milioner, nećeš postati milioner. Od mojih generacija niko nije uspeo da se obogati. Neko da ti pozajmi 100 evra, ma gde. Ljudi jednostavno nemaju novca", priča Srđan o problemima gastarbajtera.
"Kafane su pune vikendom, druže se sve nacije, nema te međuancionalne barijere. Penzija može da bude i po 1500 evra, ako si ceo život imao dobar posao. Moja tašta ima penziju od 900 evra, a 28 godina radnog staža. Ja sa 33 godine radnog staža u Minhenu, imam penziju od blizu 900 evra. To je žalosno. Tu je Austrija sada mnogo jača od Nemačke, kod njih se dobija 14 penzija na godišnjem nivou, u Austriji je jeftinije gorivo nego u Nemačkoj, nekada to nije bilo tako", kaže on.
Srđan kaže da se u Nemačkoj sada teško živi, ljudi su namršteni, inflacija umnogome utiče na kvalitet života što je veliki udarac za jednu ekonomski jaku zemlju.
"Oboje dece su mi u Minhenu, Ako hoćeš da ostaviš 'pare na stranu', teško ćeš to izvesti. Advokati, doktori tamo prolaze kao i svuda u svetu. Moj mladi sin je dugo radio u podrumu pića zarađivao je 1.400 evra mesečno, što je zaista težak posao. On je sada sa svojih 26 svoju kičmu već potrošio", priča on.
Iz Nemačke se Srđan nije vratio u Srbiju, već je uz malo sreće završio u Los Anđelesu, gde prodaje palačinke na uličnom kiosku. Kaže da je posao uspešno razvio, ljudi čekaju pola sata u redu za porudžbinu, a mesečno od ovoga može da zaradi i do 6.000 dolara.
(Mondo)
