Tunjevina deponije živu, ali to nije slučaj sa ostalim vrstama ribe koje se najviše konzumiraju u našoj zemlji.
Dok jedni govore da je riba izuzetno zdrava namirnica, pre svega zbog velikog procenta proteina, ali i omega-3 masnih kiselina, drugi kažu da je puna žive i nedovoljno kontrolisana. Kakav je kvalitet ribe na domaćem tržištu za MONDO objašnjava dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, rešavajući i dilemu – da li je tunjevina u konzervi koju naši građani u najvećem broju konzumiraju, dobra po zdravlje.
Kada je reč o količini žive koja se može naći u ribi na našem tržištu, profesor kaže da žive u rečnoj ribi gotovo da nema ili je, eventualno, reč o zanemarljivim količinama, odnosno tragovima žive, koja je u toj količini apsolutno bezopasna po zdravlje čoveka.
Riba iz ribnjaka ili iz prirode?
Profesor kaže da kvalitet ribe najviše zavisi od kvaliteta hrane kojom se riba hrani, te da ukoliko je hrana odgovarajućeg kvaliteta, riba iz uzgoja može biti kvalitetnija nego ona iz prirode, prvenstveno ako uzmemo u obzir da se u ribnjacima vodi računa o svim apsektima koji utiču na kvalitet mesa i na sam proizvodni proces.
„Riba koja se gaji u Srbiji visok kvaliteta. U slatkovodnom ribarstvu se u najgorem slučaju koriste žitarice koje svrstavamo pod lošu hranu ali to samo implicira da će riba imati više masti ili proteina. Sva riba u Srbiji je potpuno zdravstveno bezbedna i tokom njenog uzgoja izostaje korišćenje antibiotika. Prilikom proizvodnje životinjskog mesa, prvestveno piletine, često se koriste antibiotici, čak i kada je u pitanju organski proizvod, antibiotici se mogu koristiti do dva puta godišnje. S druge strane, u proizvodnji ribe uglavnom se završi ceo ciklus proizvodnje, što u slučaju uzgoja šarana traje tri godine, bez upotrebe antibiotika“, ističe profesor Marković za MONDO.
Koju ribu da jedemo?
Profesor kaže da bi po pitanju kvaliteta izdvojio kalifornijsku pastrmku i šarana, ali da su i ostale vrste ništa manje kvalitetne, dok kada je reč o veličini ribe, uvek treba izabrati onu manju.
„Pastrmka je mala riba, takozvana porcijašica koja uglavnom teži od 250-300 grama, ali kada govorimo o šaranu koji se na našem tržištu prodaje od 1 kg do 5 kg individualne mase, uvek je bolje izabrati manju ribu jer ima kvalitetnije meso. Prasetina i jagnjetina su ukusnije nego krmača i ovca, što je logika koja se primenjuje i u slučaju izbora ribe", kaže profesor.
Kakva je riba iz uvoza?
Kako profesor navodi, u uslovima nedostatka naše slatkovodne ribe, Srbija uvozi rečnu ribu, konkretno prošle godine zbog deficita šarana na tržištu, uvoz je dosta porastao, čak dva do tri puta.
„Najveći deo uvoza pasrtmke je iz Bosne i Hercegovine, dok se šaran uvozi mahom iz Hrvatske, Mađarske, Češke i Poljske“, kaže naš sagovornik ističući da je u tim zemljama tehnologija uzgoja ribe slična kao i u Srbiji, te da nema mesta strahu.
„Često se priča da je riba opasna, ali ona je najzdravija naimrnica životinjskog porekla i tu nema dileme. Mi smo na vrhu svetske lestvice po broju onih koji obole i umru od kardiovaskularnih, ali i kancerogenih bolesti. To je sve u velikoj meri uslovljeno načinom ishrane jer preferiramo masnu hranu i hranu toplokrvnih životinja“, objašnjava stručnjak za tehnologiju uzgoja ribe.
Da li je tunjevina zdrava?
Tunjevina i sardina najviše se konzumiraju u našoj zemlji, a do sada je više puta bilo reči o njihovoj zdravstvenoj ispravnosti i koncentraciji žive. Kako profesor pojašnjava, sardina, kao i druge male ribe, uopšte ne sadrži živu jer ne stigne da je deponije, niti u njenom lancu ishrane učestvuje išta što ima veze sa živom.
„Sardina je u potpunosti zdrava, jedino je loše što dolazi u konzervi. Uvek je sveže bolje nego konzervirano, a kada govorimo o tuni, ona je jedina vrsta ribe koja ima takvu karakteristiku da deponuje određenu količinu žive, ali te količine nisu nimalo opasne za čoveka, posebno ako tunjevinu ne konzumirate češće od dva, tri puta nedeljno. Čak je živa, kao i svaki teški metal kao što je npr. gvođže, jedna od mikrokomponenti koje su neophodne našem organizmu“, zaključuje profesor i napominje da u našu zemlju ne ulazi tunjevina koja u sebi sadrži više žive od maksimalne dozvoljene koncentracije.
(Mondo)
