Razorni zemljotres u Turskoj, pokrenuo je pitanje koje stambene jedinice u Srbiji bi mogle da izdrže jači potres i koji je minimum uslova koje investitor mora da ispuni prilikom izgradnje objekta kojom bi osigurao bezbednost građana. 

Direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju i građevinski inženjer Danijel Dašićnavodi da moraju biti ispunjeni važeći urbanistički planovi. 

"Sve počinje lokacijskim uslovima, koji moraju da budu u skladu sa važećim urbanističkim planovima, na osnovu toga se dobija građevinska dozvola, koja mora da sadrži sve elemente koji definišu objekat, i na kraju, postoji institucija upotrebne dozvole, koju, barem teorijski, nije moguće dobiti ukoliko zgrada u potpunosti nije urađena u skladu sa projektom, tehničkim propisima, standardima i da su za to obezbeđeni dokazi…“, navodi sagovornik.

Razlike između novogradnje i stare gradnje ogledaju se, pre svega, u propisima, ali i kvalitetu i načinu gradnje, a često je lako uočljiv i problem same funkcionalnosti novih objekata.

Građevina ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija

Nakon najnovijih dođaja u Turskoj i Siriji, gde je razorni zemljotres odneo hiljade života, nameće se pitanje koliko su građevine u Srbiji otporne na potrese i bezbedne za građane.

"Postoje dva datuma u izgradnji objekata u Srbiji (SFRJ), na koje treba obratiti pažnju prilikom vrednovanja i kvaliteta izgradnje. Jedan je 1963. kada su nakon razornog zemljotresa u Skoplju uvedeni dodatni zahtevi prilikom izgradnje objekata, koji su se zasnivali na unapređenju konstruktivnih elemenata zgrada koji obezbeđuju otpornost na zemljotrese, tzv Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima, koji predviđaju otpornost na potrese od 7 do 9 stepeni Merkalija, u zavisnosti od područja gde se gradi. Recimo za Beograd, važi pravilo da zgrada, najjednostavnije rečeno, ne sme da se sruši ukoliko je jačina zemljotresa do 8 stepeni Merkalija“, objašnjava Dašić.

Nove teorije, kako ukazuje sagovornik, nisu predvidele sve okolnosti.

"Druga velika promena je nastala krajem 80-ih godina, kada je način računanja nosivosti betonskih konstukcija promenjen. Sa teorije prslina, prešlo se na teoriju loma. Ranije se smatralo da je došlo do drastičnog smanjenja nosivosti konstrukcije ukoliko su se pojavile prsline u armirano betonskim AB nosačima, a sada se tek prilikom pojave loma u nosaču smatra da je smanjena nosivost AB konstrukcije. Ova promena je najviše pogodovala investitorima, jer su zbog računski povećane nosivosti i stabilnosti zgrada, dobili mogućnost da nadzidaju još nekoliko spratova. Osnovni nedostak takvog razmišljanja je u tome što nije dovoljno da se samo računa nosivost, već i seizmička otpornost, pogotovo kod nadgradnje objekata koji su izgrađeni pre 1963. godine“, smatra Dašić.

Dašić navodi da divlja gradnja postaje opasna po živote ljudi.

"To je dodatni problem već postojeće neadekvatne kontrole legalnih objekata, tako da nelegalni objekti predstavljaju potpuno novu opasnost za život i zdravlje ljudi, jer nisu ni imali priliku da budu predmet kontrole i inspekcije“, navodi on.

Postoji ustaljen Pravilnik po kom se određuje da li je neko zemljište pogodno za gradnju i kakav objekat tu može biti izgrađen.

"Jedinice lokalne samouprave su dužne da prilikom izrade i usvajanja planova izgradnje prate unapred naveden Pravilnik koji je i dalje aktuelan i važeći, te da definišu u skladu sa tim i visinu, gustinu stanovanja, kao i da propišu opšte uslove statičke i seizmičke otpornosti. Kod zgrada viših od 50 metara, potrebno je da dobiju i posebne saglasnosti od nadležnog ministarstva. Da li investitori prate i premenjuju te pravilnike i norme, to kontrolišu nadležne inspekcije“, pojašnjava Dašić.

Kako navodi, sama gustina gradnje nekretnina, sama po sebi nije opasna, ali postoje drugi faktori zbog koji to ne bi trebalo da se radi.

"Gustina i zbijenost građevina ne bi trebalo da predstavlja problem kod statičke i seizmičke nosivosti zgrada. Tu je veći problem pristupačnost službi u slučaju akcidenta, jer smo pre par godina imali primer da vatrogasno vozilo u Novom Pazaru nije moglo, baš zbog preterane gustine novoizgrađenih objekata, da priđe stanu koji je goreo, i gde je nekoliko osoba stradalo“, kaže građevinski inženjer.

Brza gradnja nekvalitetna

Stručnjak za tržište nekretnina Kaća Lazarević kaže da pri gradnji postoji upotrebna dozvola i postoji tehnički prijem objekta.

"Upotrebna dozvola je dozvola da se vidi da li je građevina sagrađena u okviru građevinske dozvole, a tehnički prijem služi da se vidi kvalitet gradnje“, objašnjava ona. Lazarević dodaje da postoje i različiti investitori.

"Neki zarad brze zarade rade jako loše, to se vidi po tome kakvi su zidovi, kakva je izolacija, kakve su instalacije, da li je međuspratna konstrukcija mala ili velika. Oni često prave što manju konstrukciju, da bi digli još jedan sprat. Ali ima i investitora koji vrhunski grade, koji se razlikuju u mnogo čemu od ovih prvih. Zato kada kupujete stan, povedite dobrog građevinca ili arhitetu da pogledaju stan. Lep ulaz u zgradu i lepa fasada nisu garancija da je sve u redu sa tom zgradom“, savetuje ona.

(Mondo/Danas)