Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, a karijeru je, koja traje skoro 60 godina, posvetio izučavanju gradnje.
Broj poginulih u katastrofalnom zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju premašio je 7.900. Više od 40.000 ljudi je povređeno. Ali agencije izveštavaju da će ovi brojevi nastaviti da rastu jer su mnogi i dalje zarobljeni pod ruševinama.
Hiljade zgrada je sravnjeno sa zemljom, a humanitarne organizacije upozoravaju na "katastrofalne" posledice na severozapadu Sirije, gde su se milioni ugroženih i raseljenih ljudi već oslonili na humanitarnu pomoć. Satelitski snimci pokazuju razmere štete u turskim gradovima.
Kako ističe profesor Radomir Folić, problem profita je veliki neprijatelj gradnje i zato je, najbitnije kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Posebno ukazuje na primenu "trouglova života", sigurnih prolaza u slučaju zemljotresa.Ukazuje da treba stati pored stola, a nikako se ne skrivati ispod. Takođe, upozorava Folić najopasnije je skloniti se ispod stepeništa i kod ulaznih vrata.
Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa.
Zastrašujuće je na snimcima iz Turske to što se ruše soliteri i stambene zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje. Istovremeno, celi blokovi ostaju neoštećeni.
Radomir Folić objašnjava da te zgrade naoko izgledaju dobro građene, ali da stručnjak odmah uoči da nije građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik.
"Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine", ukazuje profesor.
Šta nas je naučio zemljotres u Skoplju
Folić kaže da ga često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u "IMS" sistemu od prenapregnutog betona. Međutim, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata.
"Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne", precizirao je Folić.
AKO ZEMLJOTRES POGODI SRBIJU, EVO GDE I KAKO SE SAKRITI! Nikako ispod stola i pored vrata, najbitniji je TROUGAO ŽIVOTA
Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima. Problem profita je veliki neprijatelj gradnje. Najbitnije je, smatra Folić, kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove.
Koji su najbezbedniji delovi stana
Folić je opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.
"On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani 'trougao života', a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu", objašnjava Folić.
(MONDO/RTS)
