ULJEZI VIĐENI U BEOGRADU! Građani u panici, zaticali ih u ZGRADAMA, stručnjak objasnio šta da radimo ukoliko ih vidimo

U poslednje vreme viđeno je više takvih uljeza, na prvom mestu divljih svinja čije je glavno stanište u prestonici na Velikom ratnom ostrvu i na levoj obali Dunava, ali nije retkost videti ih na Novom Beogradu ili kako šetaju Zemunskim kejom. Iako teške i do 200 kilograma, odlični su plivači i nije im problem da u potrazi za hranom stignu do druge obale.

„Pre svega, treba imati u vidu da smo mi ti koji se nalaze na njihovoj teritoriji. Prirodno stanište divljih svinja na našem podneblju prevashodno su šumovita i močvarna područja, kao i prostori koji su delimično zaklonjeni drvećem, zatim njive gde divlje svinje mogu da riju u potrazi za hranom ispoljavajući fiziološki oblik ponašanja. Upravo je Novi Beograd do kojeg sada preplivavaju, do pre pedesetak godina bio močvarni teren sa kojeg smo ih potisnuli, invadirajući im prirodno stanište“, ističe Ristanić.

Stručnjak navodi da se usled urbanizacije ruralnih područja smanjilo i prirodno stanište divljih svinja, te da su ove životinje prinuđene da tragaju za hranom tamo gde je inače ne bi tražile.

„U ovom delu Srbije, divlje svinje praktično nemaju prirodnih neprijatelja, te se nalaze na vrhu lanca ishrane, što im omogućava i veoma uspešnu reprodukciju. Divlje svinje se pare u periodu novembar-februar, a u vezi sa tim, dosta mladih mužjaka, koji su u reproduktivnom smislu u inferiornom položaju u odnosu na starije veprove, u potrazi za ženkama prelaze velike razdaljine,
te je i ovo razlog zašto ih često viđamo u prethodnom periodu“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, veprovi su daleko manje opasni od ženki sa mladuncima koje slove za brižne majke i koje su veoma zaštitnički nastrojene.

„Ženke sa mladuncima se pojavljuju s početka proleća, ipak, ne treba biti u strahu jer zbog svog zaštitničkog ponašanja svoje mladunce drže daleko od očiju potencijalnih predatora, u ovom slučaju ljudi. Svakako, ukoliko uočimo bilo koju jedinku ove vrste, najbolje je kontaktirati JKP Veterina Beograd, obavestiti ih o lokaciji na kojima su viđene i prepustiti profesionalcima da izvrše bezbedno hvatanje i transport ovih životinja“, navodi Ristanić.

Koje bolesti mogu da prenesu?

Kada su u pitanju bolesti koje ove životinje mogu da prenesu, stručnjak ističe da u pogledu zoonoza, odnosno bolesti koje čovek može da dobije od bolesnih ili naizgled zdravih životinja, takođe nema mesta za strepnju i bojazan.

„Najveća pretnja u zoonotskom pogledu je trihineloza koja se javlja kod ljudi koji su u ishrani koristili meso i mesne prerađevine poreklom od zaražene divlje svinje, međutim zbog toga postoje zakonom obavezni dijagnostički protokoli kojih se lovci u našoj zemlji veoma revnosno pridržavaju. Međutim, ovo nije kontagiozna bolest i ne trebamo se plašiti da će je divlje svinje koje su viđane po Novom Beogradu preneti eventualnim kontaktom na ljude. S druge strane, gorući zdravstveni problem, kako domaćih, tako i divljih svinja sa kojim se bori veterinarska struka je afrička kuga svinja, ali od nje ne oboljevaju ljudi, nego isključivo svinje, tako da ovo virusno oboljenje ne predstavlja opasnost po ljude i druge vrste životinja“, naglašava dr Ristanić.

Zmije izlaze iz perioda mirovanja

Međutim, divlje svinje nisu jedine životinje kojih se građani pribojavaju, a kako će nam izgleda proleće ove godine poraniti, kao i svake godine dolaskom toplih prolećnih dana, mnogi strepe od zmija koje izlaze iz svojih zimskih skrovišta te kreću u potragu za hranom i partnerom. Zmije su preteklih godina u najvećem broju slučajeva uočene u zgaradama na Dorćolu, ali pojavljivale su se i ostalim delovima grada.

Da razloga za strah ni u ovom slučaju nema, potvrđuje stručnjak koji naglašava da su zmije na koje su građani prethodnih godina u urbanim područjima nailazili, neotrovne, bezopasne i u većini slučajeva beže od ljudi.

„Na širem području Beograda i uopšte ovog podneblja nema otrovnih zmija, a gotovo sam siguran da u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ujeda zmije. Sreću se smukovi ili belouške koje su apsolutno bezopasne i neotrovne i u praksi se retko susret završava napadom na čoveka, pa ako je ne diramo može samo da nas uplaši. Uz to, zmije osećaju vibracije kada im se približavate i to im je dovoljan signal da se sklone. Ipak, viđamo ih u prolećnim i letnjim mesecima kako se 'sunčaju', jer gmizavci, u koje ubrajajmo i zmije, su hladnokrvne životinje koje nemaju stalnu telesnu temperaturu, što znači da im temperatura tela zavisi od spoljašnje. Upravo u prolećnom periodu kada kreću više spoljašnje temperature, zmije izlaze na sunce iz perioda zimskog mirovanja“, zaključuje naš sagovornik.

(Mondo)