Vojkan je još u desetoj godini naučio kako biznis funkcioniše, išao je trbuhom za kruhom, radio razne poslove i tražio sreću u mnogim državama Evrope.
Vojkan Mitić proslaviće za koji dan svoj 24. rođendan u Beogradu u krugu prijatelja, a razloga za slavlje ovaj mladić i te kako ima. Iako za sada živi u iznajmljenom stanu i još nije postigao svoj cilj, Vojkan je na dobrom putu, putu koji je pre nekoliko godina za njega bio dosta krivudav i težak.
Ovaj mladić rodom iz Kovina ima već četrnaest godina radnog staža, svoj prvi veliki novac zaradio je na pijaci, da bi srećan niz nekoliko godina kasnije, nastavio u Evropi. Prošao je mnogo zemalja, radio na desetine poslova u inostranstvu, a o tome šta je sve iskusio ispričao je u razgovoru za MONDO:
“Često se šalim i kažem da me je majka rodila na njivi. Potičem iz jako skromne porodice, roditelji su se bavili poljoprivredom, a kako bi sagradio kuću otac je radio razne poslove. Sa deset godina sam počeo da radim sa dedom na pijaci i tada sam prvi put zaradio 1.000 evra. Išli smo po selima i prodavali krevete, a prodavao sam i glinene figurice. Posle sam i u Srednjoj školi odlično zarađivao, radio sam i pre i posle škole, slikao sam portrete za novac, radio na njivi, a tokom leta sam radio remonte, povremeno i kao konobar”, priča naš sagovornik koji je danas po struci turistički vodič.
Smene od 12 sati i život u kući sa 30 ljudi
Iako je sasvim solidno zarađivao, Vojkan je nakon Srednje škole, kako kaže, pobegao od kuće u Slovačku sa svojim dobrim prijateljem. Posao u početku nisu imali, a na putovanje su otišli sa svega 50 evra u džepu.
“Da sam pitao roditelje da otputujem, ne bi bi dozvolili. Kada sam kretao ostavio sam poruku majci i pozdravio se sa devojkom. Sa prijateljem sam se tog jutra čuo i naprasno odlučio da uveče u 22 sata krenem sa njim”, seća se Vojkan početka svog putovanja po Evropi.
Kada su stigli u Slovačku, isprva nisu imali posao, ali su se za par dana zaposlili u fabrici koja je proizvodila postolje za televizore i dobili obezbeđen smeštaj.
“Bila je to jako teška situacija. Radili smo u fabrici u smenama po 12 sati i prelazili četiri kilometara peške svakoga jutra, sedam dana nedeljno. Za to vreme boravili smo u kući od 100 kvadrata, zajendo sa još tridesetak ljudi koji su se mahom tamo skidali sa teških droga i upadali nam u sobu da kradu”, priča Vojkan.
Nakon nekoliko meseci teškog rada, ovaj vredan mladić otišao je u Švedsku, kod ujaka u Geteborg gde je kosio travu, da bi ponovo nakon nekoliko meseci, rešio da se otisne na novo putovanje.
Završio je u Nemačkoj, u Minhenu, gde je ugovarao šetnje pasa i gde je sa prijateljem imao plan da skupi dovoljno novca za pokretanje sopstvenog biznisa. Međutim, njihova zamisao nije se ostvarila i ubrzo su odlučili da krenu dalje, ovoga puta u Beograd.
Od 2.000 evra na 35.000 dinara
“Rekao sam da neću nikada da se vratim u Kovin. Sada ima više od pet godina od kako sam u Beogradu. Kada sam se vratio iz Nemačke, radio sam kao kuvar, ali isprva nisu hteli da me zaposle. Pristao sam da perem sudove dok ne naučim posao, a najgori osećaj mi je bio kad sam na tom mestu zaradio svoju prvu platu. Bilo je to u vreme kada sam se tek vratio iz inostranstva. Zarađivao sam oko 2.000 evra mesečno, a onda sam kao kuvar primio 35.000 dinara”, seća se naš sagovornik.
Ipak, kako kaže, bio je u svojoj zemlji, pričao svojim jezikom, dok na prethodnim mestima gde je radio, nije bio ni treća klasa. Takođe, imao je i viziju.
“Na Balkanu je kriza, vlada presipanje iz šupljeg u prazno, U Srbiji na kraju meseca ostanete bez novca, dok vam u inostranstvu daju tačno onoliko novca koliko vam treba da preživite. Od vas prave robove koji žive u lošim uslovima i robuju za novac”, naglašava ovaj mladić koga je, kako kaže, baka još u desetoj godini naučila kako biznis funkcioniše.
Danas, nakon mnogo poslova, mnogo uspona i padova, Vojkan se bavi network marketingom, ima svoju firmu za marketing i posluje za velike klijente.
“Nemam šefa niti radno vreme, već samo cilj koji moram da ispunim. Možda još pola godine budem razvijao ovaj biznis, ali onda planiram da se usavršavam za neurolingvističko programiranje (NLP) i da do 2030. godine budem jedan od top pet trenera za lični rast i razvoj”, završava za MONDO ovaj perspektivni mladić.
(Mondo)
