Komemoracija povodom smrti velikog glumca Bekima Fehmiua (1936-2010) održana je danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Komemoraciji, održanoj u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, u prisustvu Fehmiuove porodice, njegovih kolega, prijatelja i poštovaoca, prisustvovali su i ministar kulture Nebojša Bradić, i sekretar za kulturu Beograda Ivana Avžner
Na plodnu karijeru Fehmiua podsetili su inserti iz poznatih filmova, počev od "Saše" iz 1962. godine, preko "Roja", "Skupljača perja", "Specijalnog vaspitanja" i drugih domaćih ostvarenja, do italijanske produkcije "Avanture Odiseja" u kojoj je igrao naslovnu ulogu.
O izuzetnoj ličnosti Fehmiua i njegovom ogromnom daru govorili su direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, kritičar Milan Vlajčić, reditelj Puriša Đorđević, glumci Ljiljana Dragutinović i Branislav Lečić, teatrolog Jovan Ćirilov, dok je upravnik JDP-a Branko Cvejić pročitao pismo glumca Radeta Šerbedžije.
Delove iz memoarske knjige Fehmiua “Blistavo i strašno” (koju je objavio “Samizdat B92“) o njegovom detinjstvu u rodnom Prizrenu i dolasku na Pozorišnu akedemiju u Beograd, čitao je Dragan Mićanović.
Skup je završen snimkom televizijske emisije (iz 2001.) u kojoj Fehmiu potresno govori stihove Dušana Vasiljeva “Ja sam gazio u krvi do kolena; i nemam više snova...”.
Zelenović je istakao da će Fehmiu nedostajati ne samo svojoj porodici već i svima koji su sa njim sarađivali i najavio da će Kinoteka u septembru organizovati veliku retrospektivu Fehmiuovih filmova.
“Nemerljiv je njegov doprinos jugoslovenskom filmu, a posle uspeha ‘Skupljača perja’ u Kanu postao je mega zvezda i jedini je glumac iz tadašnjeg istočnog bloka koji je ostvario značajnu međunarodnu karijeru”, rekao je on.
“Bekim - veliki glumac, to je samo deo njegove tajne. Bekim - čovek čije je ćutanje bilo glasnije od buke oružja i ratova, to je velika priča i samo uz nju možemo da dobijemo kompletnu sliku. Okupili smo se da odamo poštu umetniku, ali i da slavimo čoveka”, rekao je Zelenović.
Vlajčić je naglasio da je Fehmiu bio “čovek fascinantnog glumačkog umeća i ogromnog intelektualnog i moralnog integriteta”.
“Bio je deo najplemenitijeg Beograda. Poslednjih 18-19 godina živeo je u prunudnom izgnanstvu doživevši ovu nesreću, koju smo svi osetili, na poseban način. Otišao je kao junak, kao Marina Cvetajeva, Primo Levi ili Valter Benjamin. Bio je čestit čovek, a umro je kao samuraj”, kazao je Vlajčić.
“Ostalis smo mu dužni i hoću da mu se izvinim. Možda smo mogli nešto da učinimo. On od ove države nije očekivao ništa, odbio je i da primi nacionalnu penziju”, rekao je Vlajčić.
Đorđević, u čijem je filmu “Slučaj Pavla Pavlovića” Fehmiu igrao naslovnu ulogu, rekao je da ga je Bekim naučio da se ne plaši cenzure i da mu je to pomoglo.
“Ne treba da se plašimo. Kao što je Bekim voleo svoj zavičaj, krajnje je vreme da zajedno posetimo tu zemlju i njegov zavičaj”, rekao je on.
Lečić je istakao da je Fehmiu bio “samuraj koji ne robuje nikome, najveći Srbin među Albancima i najveći Albanac među Srbima”.
Prisećajući se saradnje u filmu “Specijalno vaspitanje”, kazao je da ga je Bekim naučio važnu lekciju o trenutku istinitosti u glumi.
Ljiljana Dragutinović je zahvalila Bekimu u ime ansambla pozorišne predstave “Lari Tompson“, u kojoj je igrala Fehmiuova supruga Branka Petrić, predstave koju je on redovno pratio tokom 14 godina.
“Dugo smo ostajali u Zvezdara teatru i pričali o svemu. Bio si živa enciklopedija, zahvalni smo ti za tvoje znanje, iskustvo, argumentovane primedbe, tačne savete. Pamtićemno te i po tome što si iskreno i do kraja branio dostojanstvo našeg glumačkog poziva”, rekla je ona.
Ćirilov je, na molbu Branke Petrić, pročitao tekst koji je ovih dana već objavio u štampi, a u kojem ističe da je “Bekim bio hrabar u životu, glumi i smrti”, po karakteru “suprotnost tipičnog glumca, naočit, a nikada sujetan, svestan svoga dara, a ipak je smatrao da ulogu treba osvojiti i glavom i radom”.
Šerbedžija je u svom pismu naglasio da je “otišao jedan od najvećih umetnika kojeg smo imali, Bekim Fehmiu - legenda, mit, uzor”.
“Ni pola nije učinio što je mogao, ne zato što nije dospeo, već zato što nije hteo. A učinio je najviše od svih na ovim prostorima. Smireno, odmereno, dostojanstveno. Postoje ljudi - mudraci, koji svoje lice još u mladosti zasluže. Jedan od njih je sigurno bio Fehmiu", poručio je on.
“U ovim teškim vremenima koja su prohujala kroz naš život i dvaput nas osiromašila, Bekim je, poput antičkog heroja, stajao nem i zarobljen, ukopan u mestu, između zaraćenih naroda. Svoju pesničku liru je odložio i zauvek zaćutao. Živeo je dobrovoljno izgnanstvo od oba naroda čiji je nekada proslavljeni umetnik bio”, napisao je Šerbedžija.
Podsetivši na poslednji čin, samoubistvo pucnjem, on je pismo završio piatnjem: “Da li se taj pucanj dovoljno jasno čuo? Da li je bar načas nešto promenio? Da li se iko nakon toga zamislio?".
(Tanjug)
Na plodnu karijeru Fehmiua podsetili su inserti iz poznatih filmova, počev od "Saše" iz 1962. godine, preko "Roja", "Skupljača perja", "Specijalnog vaspitanja" i drugih domaćih ostvarenja, do italijanske produkcije "Avanture Odiseja" u kojoj je igrao naslovnu ulogu.
O izuzetnoj ličnosti Fehmiua i njegovom ogromnom daru govorili su direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, kritičar Milan Vlajčić, reditelj Puriša Đorđević, glumci Ljiljana Dragutinović i Branislav Lečić, teatrolog Jovan Ćirilov, dok je upravnik JDP-a Branko Cvejić pročitao pismo glumca Radeta Šerbedžije.
Delove iz memoarske knjige Fehmiua “Blistavo i strašno” (koju je objavio “Samizdat B92“) o njegovom detinjstvu u rodnom Prizrenu i dolasku na Pozorišnu akedemiju u Beograd, čitao je Dragan Mićanović.
Skup je završen snimkom televizijske emisije (iz 2001.) u kojoj Fehmiu potresno govori stihove Dušana Vasiljeva “Ja sam gazio u krvi do kolena; i nemam više snova...”.
Zelenović je istakao da će Fehmiu nedostajati ne samo svojoj porodici već i svima koji su sa njim sarađivali i najavio da će Kinoteka u septembru organizovati veliku retrospektivu Fehmiuovih filmova.
“Nemerljiv je njegov doprinos jugoslovenskom filmu, a posle uspeha ‘Skupljača perja’ u Kanu postao je mega zvezda i jedini je glumac iz tadašnjeg istočnog bloka koji je ostvario značajnu međunarodnu karijeru”, rekao je on.
“Bekim - veliki glumac, to je samo deo njegove tajne. Bekim - čovek čije je ćutanje bilo glasnije od buke oružja i ratova, to je velika priča i samo uz nju možemo da dobijemo kompletnu sliku. Okupili smo se da odamo poštu umetniku, ali i da slavimo čoveka”, rekao je Zelenović.
Vlajčić je naglasio da je Fehmiu bio “čovek fascinantnog glumačkog umeća i ogromnog intelektualnog i moralnog integriteta”.
“Bio je deo najplemenitijeg Beograda. Poslednjih 18-19 godina živeo je u prunudnom izgnanstvu doživevši ovu nesreću, koju smo svi osetili, na poseban način. Otišao je kao junak, kao Marina Cvetajeva, Primo Levi ili Valter Benjamin. Bio je čestit čovek, a umro je kao samuraj”, kazao je Vlajčić.
“Ostalis smo mu dužni i hoću da mu se izvinim. Možda smo mogli nešto da učinimo. On od ove države nije očekivao ništa, odbio je i da primi nacionalnu penziju”, rekao je Vlajčić.
Đorđević, u čijem je filmu “Slučaj Pavla Pavlovića” Fehmiu igrao naslovnu ulogu, rekao je da ga je Bekim naučio da se ne plaši cenzure i da mu je to pomoglo.
“Ne treba da se plašimo. Kao što je Bekim voleo svoj zavičaj, krajnje je vreme da zajedno posetimo tu zemlju i njegov zavičaj”, rekao je on.
Lečić je istakao da je Fehmiu bio “samuraj koji ne robuje nikome, najveći Srbin među Albancima i najveći Albanac među Srbima”.
Prisećajući se saradnje u filmu “Specijalno vaspitanje”, kazao je da ga je Bekim naučio važnu lekciju o trenutku istinitosti u glumi.
Ljiljana Dragutinović je zahvalila Bekimu u ime ansambla pozorišne predstave “Lari Tompson“, u kojoj je igrala Fehmiuova supruga Branka Petrić, predstave koju je on redovno pratio tokom 14 godina.
“Dugo smo ostajali u Zvezdara teatru i pričali o svemu. Bio si živa enciklopedija, zahvalni smo ti za tvoje znanje, iskustvo, argumentovane primedbe, tačne savete. Pamtićemno te i po tome što si iskreno i do kraja branio dostojanstvo našeg glumačkog poziva”, rekla je ona.
Ćirilov je, na molbu Branke Petrić, pročitao tekst koji je ovih dana već objavio u štampi, a u kojem ističe da je “Bekim bio hrabar u životu, glumi i smrti”, po karakteru “suprotnost tipičnog glumca, naočit, a nikada sujetan, svestan svoga dara, a ipak je smatrao da ulogu treba osvojiti i glavom i radom”.
Šerbedžija je u svom pismu naglasio da je “otišao jedan od najvećih umetnika kojeg smo imali, Bekim Fehmiu - legenda, mit, uzor”.
“Ni pola nije učinio što je mogao, ne zato što nije dospeo, već zato što nije hteo. A učinio je najviše od svih na ovim prostorima. Smireno, odmereno, dostojanstveno. Postoje ljudi - mudraci, koji svoje lice još u mladosti zasluže. Jedan od njih je sigurno bio Fehmiu", poručio je on.
“U ovim teškim vremenima koja su prohujala kroz naš život i dvaput nas osiromašila, Bekim je, poput antičkog heroja, stajao nem i zarobljen, ukopan u mestu, između zaraćenih naroda. Svoju pesničku liru je odložio i zauvek zaćutao. Živeo je dobrovoljno izgnanstvo od oba naroda čiji je nekada proslavljeni umetnik bio”, napisao je Šerbedžija.
Podsetivši na poslednji čin, samoubistvo pucnjem, on je pismo završio piatnjem: “Da li se taj pucanj dovoljno jasno čuo? Da li je bar načas nešto promenio? Da li se iko nakon toga zamislio?".
(Tanjug)
