U jednom selu nadomak Zaječara sa suprugom živi stariji muškarac oboleo od lepre, u narodu poznatije kao guba, zarazne bolesti koja je iskorenjena u skoro celom svetu, piše "Blic".
Meštani sela nerado govore o ovom nesvakidašnjem slučaju, dok u Zavodu za javno zdravlje „Timok“ tvrde da su sa njim upoznati, ali da o tome ne postoji dokumentacija.
"Oboleli je donedavno živeo sa suprugom na pojati, ali su sada u selu. Čuvaju nekoliko krava. Njegova supruga svakog jutra donosi mleko na otkup. Imaju nekoliko desetina košnica, tako da njihov zet prodaje med", pričaju meštani ovog sela za "Blic".
Kako kažu, u njihovu kuću niko ne odlazi jer se plaše zaraze, a i sa članovima porodice retko ko komunicira, s obzirom na to da, kako tvrde, i oni mogu biti prenosioci.
"Njegovo lice izgleda strašno, on ima takozvanu lavlju glavu. Kad sam ga pre nekoliko godina poslednji put video, i prsti su mu bili iskrivljeni a koža rapava, skoro kao krljušti ribe. Sada sam čuo da je vezan za krevet jer ima otvorene rane po nogama", priča sagovornik "Blica" iz tog sela.
U Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ ) "Timok“ kažu da u Timočkoj krajini imaju dokumentaciju samo za jednog obolelog muškarca starog 69 godina, koji živi u selu kod Kladova, a da su za obolelog iz zaječarskog sela čuli. O njegovoj bolesti ne postoji nikakva dokumentacija.
"Znam da su tog pacijenta pre desetak godina obišli tadašnji direktor i načelnik epidemiološke službe i stavili ga pod nadzor, koji je verovatno sprovođen neko vreme. Međutim, potpuno mi je nejasno zašto oboleli nije prijavljen u našem protokolu. Upoznat sam s tim da je bio u Sarajevu u tamošnjem leprozorijumu i moguće je da iz te ustanove nije prosleđena dokumentacija. Taj čovek i njegova porodica, koliko znam, nisu pod zdravstvenim nadzorom", kaže dr Predrag Marušić, epidemiolog ZZJZ "Timok“.
Iako je u pitanju prenosiva bolest, nijedan zakon ne propisuje tim osobama zabranu kretanja ili prodaju namirnica.
"Tačan način prenosa infekcije nije utvrđen, mada se zvanično prenosi sekretom iz nosa preko disajnih organa. Inkubacija je od devet meseci pa do 20 godina, tako da osoba može imati u sebi izazivača lepre (bakteriju mycobacterium leprae) godinama. Do aktiviranja bolesti dolazi uglavnom usled pada imuniteta", objašnjava dr Marušić.
Ova infektivna bolest, zbog koje su oboleli bili vekovima proganjani van naseljenih mesta, najčešće u pećine gde su im rođaci iz daljine dostavljali hranu, otkriva se izuzetno teško. Ne može se uobičajenim načinima ustanoviti da li neko u sebi ima pomenutu bakteriju, zbog čega može da bude i prenosilac bolesti.
"Dijagnostika lepre se ne može raditi preko krvi ili ostalim metodama. Jedini način otkrivanja jeste da se uzme uzorak promena na koži i uradi biopsija. Zbog toga standardi Svetske zdravstvene organizacije propisuju da se najviše na svakih pet godina pregleda porodica obolelog", kaže dr Marušić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2008. godini u svetu je bilo ukupno 249.007 obolelih od lepre. Od toga u Indiji 134.000, u Brazilu 38.914 , u Indoneziji 17.441, dok ostali pacijenti potiču iz 118 drugih zemalja sveta.
(MONDO)
"Oboleli je donedavno živeo sa suprugom na pojati, ali su sada u selu. Čuvaju nekoliko krava. Njegova supruga svakog jutra donosi mleko na otkup. Imaju nekoliko desetina košnica, tako da njihov zet prodaje med", pričaju meštani ovog sela za "Blic".
Kako kažu, u njihovu kuću niko ne odlazi jer se plaše zaraze, a i sa članovima porodice retko ko komunicira, s obzirom na to da, kako tvrde, i oni mogu biti prenosioci.
"Njegovo lice izgleda strašno, on ima takozvanu lavlju glavu. Kad sam ga pre nekoliko godina poslednji put video, i prsti su mu bili iskrivljeni a koža rapava, skoro kao krljušti ribe. Sada sam čuo da je vezan za krevet jer ima otvorene rane po nogama", priča sagovornik "Blica" iz tog sela.
U Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ ) "Timok“ kažu da u Timočkoj krajini imaju dokumentaciju samo za jednog obolelog muškarca starog 69 godina, koji živi u selu kod Kladova, a da su za obolelog iz zaječarskog sela čuli. O njegovoj bolesti ne postoji nikakva dokumentacija.
"Znam da su tog pacijenta pre desetak godina obišli tadašnji direktor i načelnik epidemiološke službe i stavili ga pod nadzor, koji je verovatno sprovođen neko vreme. Međutim, potpuno mi je nejasno zašto oboleli nije prijavljen u našem protokolu. Upoznat sam s tim da je bio u Sarajevu u tamošnjem leprozorijumu i moguće je da iz te ustanove nije prosleđena dokumentacija. Taj čovek i njegova porodica, koliko znam, nisu pod zdravstvenim nadzorom", kaže dr Predrag Marušić, epidemiolog ZZJZ "Timok“.
Iako je u pitanju prenosiva bolest, nijedan zakon ne propisuje tim osobama zabranu kretanja ili prodaju namirnica.
"Tačan način prenosa infekcije nije utvrđen, mada se zvanično prenosi sekretom iz nosa preko disajnih organa. Inkubacija je od devet meseci pa do 20 godina, tako da osoba može imati u sebi izazivača lepre (bakteriju mycobacterium leprae) godinama. Do aktiviranja bolesti dolazi uglavnom usled pada imuniteta", objašnjava dr Marušić.
Ova infektivna bolest, zbog koje su oboleli bili vekovima proganjani van naseljenih mesta, najčešće u pećine gde su im rođaci iz daljine dostavljali hranu, otkriva se izuzetno teško. Ne može se uobičajenim načinima ustanoviti da li neko u sebi ima pomenutu bakteriju, zbog čega može da bude i prenosilac bolesti.
"Dijagnostika lepre se ne može raditi preko krvi ili ostalim metodama. Jedini način otkrivanja jeste da se uzme uzorak promena na koži i uradi biopsija. Zbog toga standardi Svetske zdravstvene organizacije propisuju da se najviše na svakih pet godina pregleda porodica obolelog", kaže dr Marušić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2008. godini u svetu je bilo ukupno 249.007 obolelih od lepre. Od toga u Indiji 134.000, u Brazilu 38.914 , u Indoneziji 17.441, dok ostali pacijenti potiču iz 118 drugih zemalja sveta.
(MONDO)
