Pismo, koje je doživotni predsednik i maršal Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito, poslao sovjetskom vođi Josifu Staljinu, ostaće upamćeno u istoriji. Njime je Tito rešio da se odbrani, ali i da zapreti velikom Staljinu. 

"Prestani da šalješ ljude da me ubiju, već smo uhvatili petoricu, od čega jednog s bombom, i jednog s puškom. Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog vrlo brzog u Moskvu i sigurno neću morati da šaljem drugog", napisao je Tito Staljinu.

Između Tita i Staljina došlo je do raskola u maju 1948. godine. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju. Zavidnu hrabrost i odlučnost pokazao je tad Tito. Nije dozvoljavao da bude upleten u ideološke sporove i insistirao je na državnoj samostalnosti kao načelu odnosa među suverenim zemljama.

Dugo se verovalo da je pismo koje je poslao Tito mit i da ne postoji, ali je britanski istoričar Sajmon Sibag Montefjore uspeo da ga pronađe i objavi u knjizi "Pisma koja su promenila svet". Pisac je naveo da mu je to jedno od omiljenih pisama. "Montefjore je u jednom intervjuu rekao da je pronašao taj dokument u Staljinovom ličnom sefu i tek mnogo godina kasnije je on predat državnim arhivima. Tito i Staljin su imali vrlo specifičan odnos. Staljin je uvek govorio da je Tito njegov najbolji učenik, a Broz je jedini preživeo komunističke čistke ’36. i ’37. u Moskvi. Verovatno nikad nećemo saznati čitavu istinu, ali je ta priča zanimljiva, golicava i gotovo filmski zavodljiva", naveo je Nenad Dropulić prevodilac Montefjoreovih dela na srpski jezik.

(MONDO)