Rus Albert Andijev preminuo je na današnji dan pre dve godine od posledica koronavirusa.
Rus Albert Andijev, koji je kao dobrovoljac branio Saveznu Republiku Jugoslaviju od albanskih terorista tokom NATO bombardovanja 1999. preminuo je na današnji dan pre dve godine od posledica koronavirusa.
Andijev je bio raspoređen kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi. Kad ga je teroristički snajper pogodio u desno oko, Albert je nastavio da puca, a njegova hrabrost ogledala se i u tome. Pogođen je 5. maja 1999. godine kod Suve Reke. "Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao i tada sam dobio i drugi metak u ruku. Bio sam svestan da ako ostanem da sedim, više neću moći da se podignem. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu, iz jednog auta u drugi, pa do bolnice", pričao je Andijev jednom prilikom za Kurir.
Srbija će ga pored neizrecive hrabrosti i želje da se bori za nju pamtiti i po rečima koje je izgovorio povodom agresije NATO pakta i albanskih terorista. "Nije me brinulo da li ću poginuti... Bitno mi je bilo da budem na pravoj strani, a 1999. borio sam se na strani istine, na strani naroda koji je branio svoje. Kosovo i Metohija, to je zemlja koja pripada Srbiji! Danas bih uradio isto, rame uz rame sa hrabrim srpskim vojnicima", kazao je ranije legendarni vojnik.
Prvobitno je lečen u Kliničkom centru u Prištini, odakle je izašao bez dopusta lekara i pošao na položaj, ali je naišao na saborce iz jedinice, koji su ga odveli u Beograd na VMA, na lečenje. "I lekari su bili deo odbrane ove zemlje, vraćali su nas borce u život. Nisam mogao da ležim u krevetu dok se moji bore. Ginulo se... Pronalazili smo tela poginulih saboraca. Bilo je teško. Borci su plakali, jer niko nije od gvožđa. I ja sam plakao krišom. Bilo je i onih kojima nismo videli suze, ali bolje suze nego suvi plač. Takvog čoveka si morao da zagrliš, bili smo jedni drugima podrška. Na ratištu se ne pobeđuje samo raketama, minama, granatama i mecima, dobra reč mnogo vredi", rekao je ranije.
Andijev je zaključuo da je heroj onaj koji je svojoj zemlji dao sve, pa i život. "Vojnici su tokom rata odlazili u crkve i svetinje. Molili smo se. To nam je davalo snagu, duhovni mir. Ako imaš taj mir u sebi, jači si. Najteže mi je palo naređenje da se povlačimo, nikome ne želim da doživi poraz bez poraza", ispričao je Andijev koji je nakon rata ostao da živi u Srbiji, oženio se i dobio sina.
(MONDO/Kurir)
