Srbijom je danas odjeknula vest da je u kovid bolnici u Batajnici posledicama korona virusa podlegao Albert Ahsarbekovič Andijev, Rus koji je 1999. došao na Kosmet ne bi li nam pružio podršku u borbama iz kojih je izašao kao invalid.
On je potom ostao da živi u Srbiji u kojoj se osećao kao Srbin, što je često isticao ali uprkos velikom trudu, nije uspeo da dođe do našeg državljanstva.
Albert Ahsarbekovič Andijev rođen je u Južnoj Osetiji iz koje je u Srbiju došao 1999. godine da bi se, kao dobrovoljac, borio protiv terorističke OVK kao i NATO-a agresije.
"Redovno sam pratio situaciju na Kosovu i do poslednjeg trenutka sam mislio da Rusija neće dozvoliti da se desi to što se desilo. U to vreme sam bio u Kijevu i otišao sam pravo u vašu ambasadu sa zahtevom da mi odmah daju vizu za Srbiju ili ću u nju ući drugim putem. Jednostavno, vaš neprijatelj je bio i moj neprijatelj. Odnos Rusa prema Srbiji je uvek bio poseban", objasnio je svojevremeno Andijev kako se našao u Srbiji u aprilu 1999. godine.
Ranjavanje na ratišu
Nakon dolaska u našu zemlju, raspoređen je kao snajperista u 549. motorizovanoj brigadi, čiji je zadatak bio da brani državnu granicu prema Albaniji i Makedoniji u dužini od čak 150 kilometara.
Upros tome što je pokazao zavidnu sposobnost, Andijev je posle smao nekoliko dana za dlaku izbegao smrt, ali je dobio ožiljak koji je nosio ceo život - izgubio je oko.
"Bio sam na izbačenom položaju, meci su pljuštali na sve strane. Osetio sam jak bol u glavi, metak mi je ušao kroz desnu slepoočnicu i izašao kroz obraz. Osetio sam kako su mi komadi kosti prošli kroz oko. Ipak, prebacio sam snajper na drugo oko i nastavio da pucam sve dok nisam osetio da se gubim. Nekako sam stigao do svoje jedinice, previli su mi oko i sledeće čega se sećam jeste da sam se probudio u Prištini u bolnici", objsanio je jednom prilikom Andijev ovaj događaj.
On se, posle samo nekoliko dana od ranjavanja ponovo vratio na prvu liniju fronta, na kojoj je bio do juna 1999. kada se sa snagama naše vojske povukao sa okupirane teritorije.
Po završetku rata nastanio se u Beogradu gde je zasnovao i porodicu a sina je uvek učio da podjednako voli i Rusiju i Srbiju.
"Uvek sam mu govorio da ne sme Rusiju da voli više od Srbije, kao da ni Srbiju ne sme da voli više od Rusije, mora da ih voli podjednako", rekao je u jednom mod intervjua.
Bio je učesnik brojnih tribina i seminara, pojavio se u dokumentarnom filmu "Ratne priče sa Paštrika", ali možda o tome koliko je voleo srpski narod najviše pokazuje njegov govor:
."Uvek su vas mrzeli i ima da vas mrze dok god postojite. Ne zbog toga što ste loši ili dobri, već zbog toga što ste prkosni. Ako jednog dana u očima bar jednog Srbina od hiljadu vas ja ne vidim taj prkos, ja ću znati da vas više nema: postali ste robovi, ono što su želeli od vas da naprave. Nisam se ja borio za robove, nisam se borio uz robove, i niste vi ovde mali Rusi na Balkanu, kako neki vole da kažu, već ste veliki Srbi kod sebe kući. I to treba da zapamtite"
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
"Bilo je čudnih odluka...": Drčelić se oglasio nakon poraza Zvezde u Evroligi!
Partizan u ABA mora da dobije pojačanje: Željko mu našao ulogu, da ne bude prvi precrtan!
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Partizan nemilosrdan u ABA, gazi redom: Pukla stotka, crno-beli ne daju vrh tabele!