Za mirnu noć stanara stambene zgrade često je potreban i miran komšija, ali uvek postoje oni koji se pobrinu da nam remete mir i tišinu, najčešće tako što u ponoć uključuju veš mašinu staru dvadeset godina koja “igra” po kupatilu i čuje se kao traktor. Takođe, ima dosta stanara koji noću praktikuju da usisavaju i maksimalno koriste jeftinu struju, pa do jutra stvaraju simfoniju rada kućnih uređaja koja, ako stanujete u zgradi sa lošom izolacijom, može da vas košta sna i živaca.

Da li i kome možemo da se žalimo, kako da rešimo ovu vrstu problema i sačuvamo svoj mir, za MONDO je govorio profesionalni upravnik zgrade Milan Stanković koji na početku razgovora napominje da mnogi zaboravljaju da je satnica dnevnog odmora pomerena i da on u Beogradu važi od 16 do 18 časova, a potom od 22 do 7 sati izjutra.

U tom periodu zabranjena je vika, buka i bilo kakva aktivnost koja narušava mir u zgradi, što uključuje korišćenje kućnih aparata poput usisivača, veš mašine, puštanje glasne muzike i slično. U prevodu, to praktično znači da štedljivija domaćinstva treba da zaborave na praksu pranja veša posle ponoći, što radi većina stanara, pogotovo ako sa komšijom dele zid lišen adekvatne zvučne izolacije.

Usisivač i mašina mogu da vas koštaju kazne

“Prema pravilima kućnog reda, nije dozvoljeno korišćenje uređaja poput mašine i usisivača, pogotovo ukoliko proizvode preveliku buku. Svakako, danas postoje tihi usisivači poput robota koji mogu da rade, ali ukoliko uključite npr. kirbi usisivač koji se glasno čuje i narušava kućni red, stanari mogu da se žale i podnesu prijavu Komunalnoj miliciji koja izlazi na lice mesta sa meračem nivoa buke. Isto tako, ukoliko komšija noću uključuje staru veš mašinu koja proivodi visok nivo buke, a na sve to u stanu nije postavljena odgovarajuća izolacija, stanari mogu da podnesu prijavu”, navodi naš sagovornik.

masina za ves.jpg
Patryk Kosmider/Shutterstock.com 

Ipak, vodeći se ličnim iskustvom, najveći problem stanara, prema rečima Stankovića, predstavljaju proslave iako komšije koje ih organizuju često istaknu obaveštenje na oglasnoj tabli zgrade, a dešava se i da uz njega prilože kesu bombona. Profesionalni upravnik navodi i da su česte žalbe na buku koja dopire od televizora, a prisutan je i problem pasa koji se malo teže rešava.

“Dešava se da stanari koji su “teži na ušima” odvrnu televizor do kraja, pa komšije često zovu upravnika. Nakon poziva, sa njima obavimo razgovor i zamolimo ih da povedu računa. Uglavnom stariji građani često uveče prate rijaliti programe, ali nakon upozorenja, smanje televizor i stvar se lako reši. S druge strane, kada su u pitanju žalbe na psa koji laje, vlasnici moraju da znaju da se lavež toleriše do 22 sata. U slučaju da komšija želi da prijavi nesavesnog vlasnika, predložio bih da načini snimak na kojem se čuje lavež i na kojem će se videti koje vreme je u pitanju”, kaže naš sagovornik.

Šta kada smrad dopire iz komšijinog stana?

Stanković navodi da se dešava i da stanari imaju problem sa higijenom u zgradi uzrokovan time da neko od stanara u svom stanu ne održava odgovarajuće higijenske uslove i krši uobičajena pravila ponašanja.

“Reč je o slučajevi kada stanari ne vrše na odgovarajući način nuždu u svom stanu i upravnik tada angažuje socijalnu službu koja malo sporije reaguje, ali uglavnom na kraju nađe skrbnika koji pomogne da se sanira situacija u stanu dotičnog. Imali smo slučajeve kada ljudi izgube pojam o normalnom ponašanju, uglavnom zbog starosti ili bolesti, ali komšije treba da znaju da je takvim ljudima pomoć neophpodna. Njima ne treba niko da preti niti da ih hapsi, već da svi pokušamo da im pomognemo i zajednički prevaziđemo problem”, zaključuje Stanković.

(Mondo)