INTERVJU! MILAN ST. PROTIĆ - Svako onaj ko tvrdi da se pod Titom dobro živelo, taj je potpisao nezavisnost Kosova!

Istoričar Milan St. Protić gost je u osmoj epizodi emisije "LIČNO sa Petrom Latinovićem" koja se svake srede emituje na portalu MONDO od 20h.

"Nemoguća je podela Kosova..."

"Mislim da nijedna ideja nije bila njegova. On je bio protagonista tuđih ideja. On nije bio čovek od ideje. Milošević je bio pravi komunistički aparatčik. Milošević nije poznavao srpsku istoriju i nije davao pet para za nju. Za njega je istorija počinjala 1941", rekao je Protić.

Na pitanje ko je taj čije je ideje Milošević prisvojio Protić kaže da se radi o jednom krugu ljudi u Akademiji nauka.

“Ja bih najpre rekao, sa svim ograničenjima, više kao neko pogađanje na osnovu indicija, nego što imam konkretne dokaze, da je reč o Dobrici Ćosiću. Najpre će biti on koji se tim pitanjem bavio još od 1968. Imao je raznih ideja, ne samo kada je podela Kosova u pitanju. Konkretno 1968. se nije radilo o podeli Kosova. Ćosić je bio spiritus agens memoranduma Akademije nauka. Dakle rekao bih da je to on i jedna grupa akademika, intelektualaca i javnih ličnosti oko samog Dobrice Ćosića", rekao je Ćosić.

Kada pogledamo šta se sada dešava sa Kosovom, da li je ta podela koju je zagovarao Ćosić propuštena šansa ili je dobro što do te podele nije ni došlo?

"Ja sam realista. Ne mogu da ne budem, a voleo bih. Nemoguća je podela Kosova tako da ono što je nama Srbima najdragocenije ostane u Srbiji. Nego bi ta podela podrazumevala da ono najvrednije što imamo u tom otcepljenom delu a da nama pripadne ono što danas zovemo Severom Kosova. Naše bogomolje, naše svetinje se nalaze u Metohiji koju je nemoguće fizički prisajediniti Srbiji. Dobrica Ćosić koji nikakvog osećaja za to nije imao, pa ni Milošević ali i mnogi drugi, na to pitanje ne gledaju tako – već samo šta Srbija može da zahvati od teritorije. A ne razmišljaju o onome što je na tim teritorijama nama kao narodu sveto da bi te teritorije ikakvog značaja imale. Po ko zna koji put pominjem da upravo zahvaljujući titotizmu pa i Miloševiću na kraju mi smo se odrekli, izbrisali svoje svetinje u Makedoniji, koje nisu manje vredne od ovih na Kosovu. Sticajem okolnosti nama je normalno da to pripada tuđoj crkvi. Sve smo mi to zaboravili. A onda u toj svojoj nedoslednosti sad smo se setili Kosova. Sve je to zahvaljujući toj pogubnoj politici koja iskreno ni posle petog oktobra nije temeljno menjana", rekao je Protić.

"I onda nas je stiglo prokletstvo"

On ističe kako mi Gazimestan pamtimo po Miloševićevom mitingu a ne po pesmi Milana Rakića.

"To je naš problem, tu smo mi izgubili Kosovo. Kad izgubite sećanje onda gubite sve. Tako smo izgubili i Makedoniju. Niko nas nije sprečavao da barem tražimo u tom UNESCO-u tražimo da se to vodi kao srpski spomenici a ne makedonski. Da tamo negde bude zapisan Kajmakčalan, da ima neka reč, neko slovo o Zebrenjaku, Bitolju, Bregalnici, Kumanovu. Naši pradedovi su tamo prolivali krv. Tu zemlju su natopili krvlju. Ta Makedonija je srpska da srpskija ne može biti. Ali mi danas tuda idemo na more. Ne svratimo ni da vidimo Zejtinlik, ni da se pomolimo Bogu i zapalimo sveću tim našim precima koji su uludo glave pogubili oslobađajući ono od čega smo mi digli ruke. I onda nas je stiglo prokletstvo", rekao je Protić.

Ako kažete da je Kosovo izgubljeno, a mi se sve vreme diplomatski borimo za njega, da li je to onda uzaludna borba?

"Ja mislim ne samo da je uzaludna, nego je i pogubna jer mi to malo snage što nam je ostalo bacamo uludo. Mi trošimo ovo narodno biće, koje je ionako ranjeno, i ostarelo, i pogrbljeno na bitku koja je izgubljena. Umesto da vodimo bitke koje možemo da dobijemo. Nama je i ova Srbija pusta, ali mi to nećemo da vidimo, nego okrećemo glavu. Prebrojte minarete na ovoj drugoj strani auto-puta ka Makedoniji, na levoj strani auto-puta, pa će vam biti jasno o čemu ja govorim", rekao je Protić.

"Vodi me u Ljevišku"

Potom se prisetio jednog susreta pre više od 20 godina koji pamti i dan danas.

"Sećam se kampanje 2000. godine. Moja izborna jedinica je bila Novi Beograd-Zemun. I ja na pijaci u Zemunu vidim jednog oronulog starca, neobrijanog, s’ brkovima onako požutelim, kako prodaje neke čajeve a onim kutijama. Priđem i pitam ga odakle si. Kaže, iz prizrena. Pitam ga a za koga ćeš da glasaš? On me gleda i kaže – za tebe, ako me odvedeš u Ljevišku. On ne kaže da me vratiš na Kosovo, on mi ne kaže da ide kući, on mi kaže – da me vodiš u Ljevišku. To je suština. Tu Ljevišku ili čovek nosi u srcu ili ne nosi. Skrnavili su je i rušili razni dušmani. I 2004. je bila na žestokom udaru pa ona i dalje stoji. Stoji vekovima. I 400 godina pod Turcima je bila. I stajaće tamo ali mora da stoji i u našim srcima. Ako je tu nema, ostaće to goli zidovi. Ako ne odemo u Dečane i pomolimo se Bogu… nije samo otići u Dečane. Isto to vredi i za bogomolje u Srbiji. Ako čovek ne ode u Studenicu i ne zna šta je studenica i čiji je to spomenik. Nemanja je sam sebi podigao najlepši spomenik, reče moja najstarija ćerka. Kad odete tamo i pomolite se Bogu i doživite to trajanje narodno, duhovno, religiozno. Da li tu ili u Sopoćanima, ili u Mileševi, ili u Ljubostinji. Ono što niko ne moćže da vam oduzme je sećanje", rekao je Protić.

Na kraju, Protić se vraća na vreme vladavine Josipa Broza i ističe kako je upravo Kosovom plaćen taj, kako kaže, takozvani dobar život pod Titom.

"I ovo ću da vam kažem koliko god grubo zvučalo – svako onaj ko tvrdi da se pod Titom dobro živelo, taj je potpisao nezavisnost Kosova. Taj! Svesno ili nesvesno. Taj takozvani dobar život pod Titom plaćen je Kosovom", rekao je Protić.

Da li se vredi boriti za ovakvo Kosovo, ako znamo koje su posledice, u čemu je problem Kosova, šta bi se dogodilo kada bi Albanci odlučili da odustanu od nezavisnosti, o predlozima za rešenje konačnog statusa Kosova koje su iznosili Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, o srpskim zadužbinama, priznanju Kosova... o svemu ovome je detaljno govorio Milan St. Protić u emisiji "LIČNO sa Petrom Latinovićem".

(MONDO)