Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da Srbiju čeka toplo leto sa dosta sušnih perioda.
Klimatolog Vladimir Đurđević tvrdi da prema trenutnim sezonskim prognozama možemo na nivou cele Evrope očekivati toplo leto sa temperaturom iznad proseka. Za naš deo regiona i zemlju karakteristično je to da su leta postala izrazito topla sa puno toplotnih talasa, pa možemo očekivati i ovog leta nekoliko toplotnih talasa, kaže Đurđević.
Prema njegovim rečima, proces globalnog zagrevanja se dešava svuda, a regionalno se dešavaju lokalizovane negativne anomalije dok su svi meseci značajno topliji nego što su bili.
"Fenomen 'El Ninjo', koji je povezan sa tropskim delom Tihog okeana, na svakih tri do sedam godina čini da u tom delu dolazi do razlivanja tople vode, koja se nagomilava na obale Azije i Australije, i ona se razliva preko celog Pacifika i velika nagomilana količina toplote se oslobodi i ulazi u atmosferu i, kao rezultat, te godine bude značajno toplije nego pre", rekao je Đurđević i dodao da se očekuje da će 2024. godina biti rekordno topla, kada će biti probijen rekord iz 2006. koji se zvao "Super El ninjo".
Kako je rekao, taj fenomen se najviše vidi u tropskim oblastima, kao što se na severnoameričkom kontinentu pojavljuju suša i jako visoke temperature, dok u nekim delovima Južne i Centralne Amerike ima intenzivnih padavina i poplava.
Klimatolog navodi da na Severnom polu imamo 30 do 40 odsto manje leda nego što je bilo, a na Antarktiku se beleže rekordi po pitanju smanjene količine leda.
U par dana marta su izmerene najviše temperature globalnog okeana, iako smo bili u ovoj fazi kada je trebalo da temperature budu nešto niže, što pokazuje stepen koliko je već planeta zagrejana, rekao je Đurđević objašnjavajući da topljenje leda i glečera znači porast nivoa okeana, koji je viši za jedno 20 cm, "što zabrinjava".
On dalje objašnjava da je to jedan od problema klimatskih promena i da kada se dešavaju oluje iznad okeana, talasi mogu da uđu na kopno i naprave veću štetu. Kako je objasnio, zbog čestih poplava ljudi se sele iz manjih gradova koji nemaju izraženu infrastrukturu koja ih brani od visoke plime, i ne žele da žive u takvom okruženju gde svakih nekoliko meseci ima nevolja.
Velike gradove čekaju ozbiljni problemi
Đurđević smatra i da će veliki gradovi biti u ozbiljnim problemima, posebno u jugoistočnom delu Azije.
"Indirektno oko 100 miliona ljudi će biti ugroženo u tim gradovima i to su ozbiljna predviđanja. Treba naći rešenja kako da se zaštite u budućnosti", prenosi 021 pisanje Tanjuga.
Prema njegovim rečima, u Srbiji su bili relativno suvi meseci i retke su bile situacije sa više kiše, a da bi se nadoknadio gubitak, trebalo bi nekoliko meseci zaredom da bude višak padavina.
"S obzirom da se to nije desilo, mi smo i dalje prilično kritični i lako možemo da uđemo u sledeću sušu, a imamo i na jugu permanentni gubitak sadržaja vode u površinskom sloju zemlje. Ono dovodi do smanjenja kapaciteta podzemnih voda, a situacija je kritična i pitanje je da li ćemo se vratiti na neki režim iz prošlosti", smatra Đurđević.
On takođe smatra da je potreban pametniji odnos u smislu korišćenja i boljeg upravljanja vodnim resursima, jer na godišnjem nivou u Srbiji postoji manje-više ista količina padavina.
Kako je rekao, čuvanje vode koje Srbija ima u ekscesnim situacijama za sušni period bi pomoglo u minimalizaciji negativnih efekata, a padavine treba sačuvati u akumulacijama da bi se mogle koristiti u toku leta, kao i da bi bilo potrebno da se razvije mreža navodnjavanja, što je prilično osetljivo pitanje.
"To treba odraditi vrlo odgovorno da ne bi došlo do dodatnog iscrpljivanja vodnih resursa, posebno podzemnih voda. Treba naći najoptimalnija rešenja kako da se voda bolje koristi", rekao je Đurđević.
(Mondo)
