• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

INTERVJU! ČEDOMIR ANTIĆ: Danas u Srpskoj imate vožda Karađorđa, to je Karadžić i imate kneza Miloša, a to je Dodik!

Autor Petar Latinović

Istoričar Čedomir Antić je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

 Čedomir Antić Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Istoričar prof. dr Čedomir Antić gost je u jedanaestoj emisiji “LIČNO sa Petrom Latinovićem” koja se svake srede emituje na portalu MONDO od 20h.

Prof. Antić u ekskluzivnom intervjuu između ostalog govori i o tome šta bi se dogodilo da su Srbi pobedili u Kosovskom boju 1389, kako bi Srbija izgledala da se nisu dogodili Prvi i Drugi srpski ustanak, ali šta bi se bitno promenilo da se u Jugoslaviji nije odigrao puč 27. marta 1941.

Govoreći o Kosovskom boju, prof. Antić kaže da mi znamo sigurno samo dve stvari.

"Mi imamo neverovatne opise i domaćih i stranih autora. Imamo i narodnu poeziju. Jedan od naših najvećih srednjevekovaca, Sima Ćirković, je rekao da mi Kosovskom boju znamo dve stvari sigurno – to je bila velika bitka, i oba vladara su poginula. To je sve što znamo sa sigurnošću. Ona je bila dramatična, to je sasvim sigurno. Povest o Jugovićima i Milošu Obiliću je nastala kasnije. S druge strane, priča o izdaji Vuka Brankovića najverovatnije je nastala u vreme sukoba između Brankovića i njihovog mlađeg ujaka Vuka Lazarevića na jednoj i despota Stefana Lazarevića na drugoj strani. E sad, mi imamo uvek to razmišljanje da li bi se nešto promenilo i da li bi Osmanlije bile oterane sa Balkana da smo 1389. pobedili. Ono što možemo da kažemo oko alternativnih tokova to je ono što znamo – desilo se u nekoliko navrata, barem dva, da osmansko carstvo doživi velike udare sudbine. I oporavilo se", rekao je prof. Antić.

Čedomir Antić
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Kako ističe, Kosovo je postalo zavetno mesto i ono je deo našeg identiteta.

"Imamo sličnu pojavu sa Srebrenicom. Srebrenica nije samo mesto stradanja, ona je za prosečnog Bošnjaka mesto nacionalnog identiteta, nacionalne afirmacije", naglasio je prof. Antić.

On naglašava da je pitanje pobede i poraza objektivno pitanje.

"Mi sad možemo da kažemo da nešto nije bilo pošteno, da je negde postignuto ovo ili ono ali posledice posle govore. Neko ko se povuče sa bojnog polja, neko ko ne može da nastavi posle razvoj svoje državnosti, neko čiji naslednici prihvate posledice poraza – on je poražen. Slično je i sa našim ratom za Kosovo 1999. godine. Da, vojska je pokazala čudo od junaštva, NATO to nije očekivao, međutim pokazalo se u poređenju sa drugim ratovima koje je NATO vodio da je ovo bio najjednostavnji, najlakši i najkorisniji rat za njih. A naša vlada je prihvatila posle sve ono što je NATO tražio", rekao je prof. Antić.

Prema njgeovim rečima, stvari se ne bi radikalno promenile ni da je srpska vojska pobedila 1389.

"Radikalno bi se promenile samo da su Srbi sami stvorili nekakav državni i vojni sistem koji bi mogao da se suprodstavi Turcima. To je posebno teško kada je narod mali a ne živi na nekim planinama iznad 2.000 metara nadmorske visine, kao što Srbi ne žive", rekao je prof. Antić.

Čedomir Antić
Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Govoreći o značaju Prvog i Drugog srpskog ustanka prof. Antić kaže da je kod Srba postojala jaka svest o državi.

"Za razliku od ovih novonastalih naroda – tipa Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci – ali i za razliku od svih drugih balkanskih naroda, nikada nije postojala alternativa. Ta zemlja se tek od 18. veka zove Srbija. I to je zovu stranci. A Srbi svoju zemlju zovu srpska zemlja. Ali ideja o državi postoji neprekidno", rekao je prof. Antić.

On napominje da su Karađorđe i Miloš Obrenović predstavljali a predstavljaju to i danas – dva simbola Srbije.

"Jedan je ratnički, drugi je diplomatski. To ne znači da Karađorđe koji nije bio diplomata nije imao situacije u kojima se bavio diplomatijom, kao što je i Miloš bio jedan od najhrabrijih i najuspešnijih vojvoda u Prvom sprskom ustanku. Nije tačno da Obrenovići nisu bili ratnička porodica. Bili su. Kao što nije tačno da su Karađorđevići bili samo ratnici što je pokazao period pred Prvi svetski rat. Naš poznati istoričar prof. Radoš Ljušić, inače biograf i Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, njih dvojicu uvek posmatra u celini. Obojica su bili voždovi, mada se o Milošu to tako ne govori. Oni su bili dva čoveka za dva vremena. Mi slično imamo i danas u Republici Srpskoj. Imamo Karađorđa – to je Radovan Karadžić, i imamo Miloša Obrenovića – to je Milorad Dodik. E sad, šta ljudi misle o njima sada, čak i oni koji su Srbi koji nemaju prema njima primedbe, to je jedno, a šta će misliti ako Srba bude za 100 godina, to je nešto drugo", rekao je prof. Antić.

O alternativnoj istoriji, Kosovskom boju, Maričkoj bici, Prvom i Drugom srpskom ustanku, ali i o dešavanjima pred početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, značaju 27. marta 1941, odnosima Srba i Hrvata, ali i o tome šta bi se dogodilo da se u poslednjih 30 godina stvari na političkoj sceni Srbije nisu odigrale onako kako su se odigrale, samo su neke od tema o kojima je prof. dr Čedomir Antić govorio u emisiji "LIČNO sa Petrom Latinovićem".

Lično sa Petrom Latinovićem: Gost Čedomir Antić
Izvor: YouTube/MONDO portal

(MONDO)

Pročitajte i ovo

Komentari 18

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Onoo

Mi smo I dobri ko nas je predstavljao i vodio kroz mirne periode takodje I ratne .

Miki

Mi smo poslednji narod koji je na prostoru bivse Jugoslavije formirao drzavu ! Kada se to nekako desilo ispostavilo se da nismo sigurni gde su nam granice . Za razliku od ostalih pojma nismo imali kako treba da nam izgledaju grb , zastava i himna, sto je cudno za narod najstariji! Dobro se secam raznih idejnih projekata i konkursa .

Brundo

@Miki Mi smo imali drzavu pre nego sto je uspostavljena Kraljevina SHS.Srbija je unela svoju drzavnost u novu, zajednicku drzavu.Hrvatska, Slovenija, BiH i Makedonija su drzavnost stekle tek iz Jugoslavije.U slucaju Makedonije je to uradjeno na miran nacin, dok je u slucaju BiH uradjeno na nelegalan nacin jer Srbi kao konstitutivan narod nisu dali saglasnost za izlazak BiH iz SFRJ.Nakon sto su Srbi preglasani izbor im je bio ili puske u ruke ili selidba u Srbiju.