Istoričar Čedomir Antić je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Istoričar prof. dr Čedomir Antić gost je u jedanaestoj emisiji “LIČNO sa Petrom Latinovićem” koja se svake srede emituje na portalu MONDO od 20h.
Prof. Antić u ekskluzivnom intervjuu između ostalog govori i o tome šta bi se dogodilo da su Srbi pobedili u Kosovskom boju 1389, kako bi Srbija izgledala da se nisu dogodili Prvi i Drugi srpski ustanak, ali šta bi se bitno promenilo da se u Jugoslaviji nije odigrao puč 27. marta 1941.
Govoreći o Kosovskom boju, prof. Antić kaže da mi znamo sigurno samo dve stvari.
"Mi imamo neverovatne opise i domaćih i stranih autora. Imamo i narodnu poeziju. Jedan od naših najvećih srednjevekovaca, Sima Ćirković, je rekao da mi Kosovskom boju znamo dve stvari sigurno – to je bila velika bitka, i oba vladara su poginula. To je sve što znamo sa sigurnošću. Ona je bila dramatična, to je sasvim sigurno. Povest o Jugovićima i Milošu Obiliću je nastala kasnije. S druge strane, priča o izdaji Vuka Brankovića najverovatnije je nastala u vreme sukoba između Brankovića i njihovog mlađeg ujaka Vuka Lazarevića na jednoj i despota Stefana Lazarevića na drugoj strani. E sad, mi imamo uvek to razmišljanje da li bi se nešto promenilo i da li bi Osmanlije bile oterane sa Balkana da smo 1389. pobedili. Ono što možemo da kažemo oko alternativnih tokova to je ono što znamo – desilo se u nekoliko navrata, barem dva, da osmansko carstvo doživi velike udare sudbine. I oporavilo se", rekao je prof. Antić.
Kako ističe, Kosovo je postalo zavetno mesto i ono je deo našeg identiteta.
"Imamo sličnu pojavu sa Srebrenicom. Srebrenica nije samo mesto stradanja, ona je za prosečnog Bošnjaka mesto nacionalnog identiteta, nacionalne afirmacije", naglasio je prof. Antić.
On naglašava da je pitanje pobede i poraza objektivno pitanje.
"Mi sad možemo da kažemo da nešto nije bilo pošteno, da je negde postignuto ovo ili ono ali posledice posle govore. Neko ko se povuče sa bojnog polja, neko ko ne može da nastavi posle razvoj svoje državnosti, neko čiji naslednici prihvate posledice poraza – on je poražen. Slično je i sa našim ratom za Kosovo 1999. godine. Da, vojska je pokazala čudo od junaštva, NATO to nije očekivao, međutim pokazalo se u poređenju sa drugim ratovima koje je NATO vodio da je ovo bio najjednostavnji, najlakši i najkorisniji rat za njih. A naša vlada je prihvatila posle sve ono što je NATO tražio", rekao je prof. Antić.
Prema njgeovim rečima, stvari se ne bi radikalno promenile ni da je srpska vojska pobedila 1389.
"Radikalno bi se promenile samo da su Srbi sami stvorili nekakav državni i vojni sistem koji bi mogao da se suprodstavi Turcima. To je posebno teško kada je narod mali a ne živi na nekim planinama iznad 2.000 metara nadmorske visine, kao što Srbi ne žive", rekao je prof. Antić.
Govoreći o značaju Prvog i Drugog srpskog ustanka prof. Antić kaže da je kod Srba postojala jaka svest o državi.
"Za razliku od ovih novonastalih naroda – tipa Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci – ali i za razliku od svih drugih balkanskih naroda, nikada nije postojala alternativa. Ta zemlja se tek od 18. veka zove Srbija. I to je zovu stranci. A Srbi svoju zemlju zovu srpska zemlja. Ali ideja o državi postoji neprekidno", rekao je prof. Antić.
On napominje da su Karađorđe i Miloš Obrenović predstavljali a predstavljaju to i danas – dva simbola Srbije.
"Jedan je ratnički, drugi je diplomatski. To ne znači da Karađorđe koji nije bio diplomata nije imao situacije u kojima se bavio diplomatijom, kao što je i Miloš bio jedan od najhrabrijih i najuspešnijih vojvoda u Prvom sprskom ustanku. Nije tačno da Obrenovići nisu bili ratnička porodica. Bili su. Kao što nije tačno da su Karađorđevići bili samo ratnici što je pokazao period pred Prvi svetski rat. Naš poznati istoričar prof. Radoš Ljušić, inače biograf i Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića, njih dvojicu uvek posmatra u celini. Obojica su bili voždovi, mada se o Milošu to tako ne govori. Oni su bili dva čoveka za dva vremena. Mi slično imamo i danas u Republici Srpskoj. Imamo Karađorđa – to je Radovan Karadžić, i imamo Miloša Obrenovića – to je Milorad Dodik. E sad, šta ljudi misle o njima sada, čak i oni koji su Srbi koji nemaju prema njima primedbe, to je jedno, a šta će misliti ako Srba bude za 100 godina, to je nešto drugo", rekao je prof. Antić.
O alternativnoj istoriji, Kosovskom boju, Maričkoj bici, Prvom i Drugom srpskom ustanku, ali i o dešavanjima pred početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, značaju 27. marta 1941, odnosima Srba i Hrvata, ali i o tome šta bi se dogodilo da se u poslednjih 30 godina stvari na političkoj sceni Srbije nisu odigrale onako kako su se odigrale, samo su neke od tema o kojima je prof. dr Čedomir Antić govorio u emisiji "LIČNO sa Petrom Latinovićem".
(MONDO)
