Vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu, a ovo su verovanja i običaji.
Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.
- Dan bi trebalo provesti u tišini, molitvama, uz posnu hranu. (Sveštenici kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak)
- Trebalo bi poraniti i završiti sve poslove neophodne za doček i proslavu velikog praznika.
- Očistite kuću, takođe rano ujutru.
- Nemojte ništa da šijete, krpite i slično, a veruje se da tog dana ne treba ništa raditi u bašti ili polju.
- Umesite kolače koje ćete jesti za Uskrs.
- Ukoliko niste već ofarbali jaja, to možete da uradite danas, a u nekim delovima Srbije Velika subota je dan kada se jaja farbaju isključivo u crvenu boju.
- Uveče se jede samo hleb i pije samo voda.
- Ako ste u mogućnosti, idite na ponoćnu liturgiju kojom se završavaju dani žalosti.
- Za odlazak na ponoćnu liturgiju možete da obučete i svetlu odeću jer će se i sveštenici u pravoslavnim hramovima u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću, presvući u svetle odežde.
- Učinite neko dobro delo, jer se veruje da će vam u tom slučaju naredna godina biti uspešnija.
Pravoslavna crkva veruje da je Hristos bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice. Na taj dan je Isus pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Šta treba da uradite sa starom čuvarkućom?
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi "blagodatnog ognja".
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota.Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.
Srećni praznici!
(MONDO)
