Vaskrs 1999. godine, za vreme NATO agresije, će ostati upamćen kao jedan od najkrvavijih dana bobmardovanja i najžešćih udara na tadašnju SR Jugoslaviju.
U Prvom svetskom ratu najveći verski praznici su poštovani, ali u bombardovanju 1999. neprijatelj nije imao ni toliko poštovanja. Uskrs - 11. april te 1999. godine, pamtićemo kao dan najžešćeg udara na teritoriju Srbije i pokušaja kopnenog upada.
"Moram da kažem, jer se o tome skoro uopšte nije govorilo i malo se zna, da su pripadnici snaga NATO-a, osim svakodnevnih vazdušnih napada i bombardovanja teritorije Kosova i Metohije, 9. aprila 1999. godine, mislim da je to bilo na Uskrs, pokušali i kopnenu invaziju na našu zemlju. Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe. Hrabro i viteški suprotstavili smo se brojčano jačem neprijatelju na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade i nasrtaje. Nikada posle toga pripadnici NATO-a nisu pokušali da ponovo krenu kopnenim putem na nas", rekao je ranije za Politiku ratni komandant u vreme agresije NATO-a 1999. godine general-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević.
O tome je svojevremeno u jednoj televizijskoj emisiji govorio potporučnik Vojske Jugoslavije u penziji Petar Mišić. Rekao je da će Vaskrs 1999. godine, za vreme NATO agresije, ostati upamćen kao jedan od najkrvavijih dana bombardovanja i najžešćih udara na tadašnju SRJ.
"Tog 19. dana agresije i trećeg dana pokušaja kopnenog upada na teritoriju SRJ i Srbije iz pravca Albanije, trpeli smo najžešće udare". Mišić podseća da su na Vaskrs, koji je te godine pao 11. aprila, na nas bacali i bombe sa porukom "Srećan uskrs, Srbi!"
"One su ispaljivane sa nosača aviona", rekao je Mišić naglasivši da u svim ratnim izveštajima piše da je to najkrvaviji dan za pripadnike 53. graničnog bataljona. Tog dana poginulo je sedam vojnika i jedan podoficir 53. graničnog bataljona. Tog dana čak je i jato ptica ubijeno, a upotrebljeno je sve što je moglo da bude upotrebljeno. Taj dan bio je najkrvaviji na karauli Košare a mladi vojnici heroji, na odsluženju vojnog roka, odbili su tada napad dve brigade. Kako su izdržali, nikom nije jasno ni dan-danas.
Neprijatelj je koristio verske praznike za razliku od Prvog svetskog rata kada se primirje poštovalo makar na crvena slova. "Tog dana na Vaskrs poginula je i najmlađa žrtva bombardovanja Bojana, beba od 9 meseci, u zagrljaju svoga oca", podsetio je Mišić.
(MONDO)
