Šef proizvodnje u firmi u Srbiji koja je uvela četvorodnevnu radnu nedelju, je rekao da je produktivnost ovako mnogo veća.
Zaposleni u Srbiji na poslu provedu oko 43 sata nedeljno, što je, prema istraživanjima, najviše u Evropi. Digitalizacija je ubrzala radni proces, pandemija ga izmestila iz kancelarija, pa je tako radno vreme sve fleksibilnije. Češće se govori i o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, koja bi se, kažu upućeni, isplatila i poslodavcima i zaposlenima.
Zahvaljujući alatima "Mikroelektronike", elektronski uređaji se koriste lakše i brže, a prave ih sve kraće. Već osam meseci od ponedeljka do četvrtka, sa 30 odsto većom efikasnošću. Zahvaljujući alatima "Mikroelektronike", elektronski uređaji se koriste lakše i brže, a prave ih sve kraće. Već osam meseci od ponedeljka do četvrtka, sa 30 odsto većom efikasnošću.
"Nismo mi odjednom presekli pa da ne radimo tog petka. Ne, to smo radili godinama, mesecima i onda smo došli u situaciju da i ostali ljudi treba da shvate da mi nismo tu petkom. Sada će i njihov prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju biti lakši", kaže šef proizvodnje u "Mikroelektronici" Dragiša Savković.
Strahovi se nisu obistinili
Produktivnost je veća samo ako se donese i lična i timska odluka da posao mora da se završi za četiri dana. Strahovi da će ostati bez slobodnih dana, praznika ili dela plate – nisu se obistinili. Direktor "Mikroelektronike" Nebojša Matić ističe da je poslodavcima čudno zašto mora da se poveća plata ljudima kada se uvede četvorodnevna radna nedelja.
"Moraš, zato što peti dan nisu trošili novac, bili su u firmi, sada troše novac. Naravno, plata se povećava iz produktivnosti, ova četiri dana će biti produktivniji, uradiće više i odatle to povećanje", objašnjava Matić.
Četvorodnevna radna nedelja bila je na probi širom sveta. U Belgiji radnici mogu da biraju hoće li raditi četiri dana duže ili pet kraće. Novi sistem ispitan je i u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, na Islandu, uglavnom sa pozitivnim rezultatima.
"Radni ljudi imaju više slobodnog vremena, a slobodno vreme provode sa svojom porodicom, vaspitavaju svoju decu, manje su u depresiji, stresu, posvećuju se unapređenju svog znanja, a otvara se i prostor da se zaposle novi radnici. Govorimo o onim delovima privrede gde se radi po smenama, gde je proces proizvodnje takav da ne može da se prekine", ističe predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije Zoran Vujović.
"Zakon treba da ostavi samo mogućnost"
Takav sistem teže se primenjuje u maloprodaji i ugostiteljstvu. U Srbiji osnov privrede su mala i srednja preduzeća, kojima bi zbog malog broja zaposlenih nova organizacija rada bila izazov. Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije napominje da kad takve stvari budu zakonski donete, zakon treba da ostavi samo mogućnost, a da se sve uređuje na nivou zaposlenog i poslodavca kroz dijalog.
"S druge strane, ovakve stvari zahtevaju da prođe određeni period, jer ekonomska moć Srbije i razvijenih zemalja EU zaista nije jednaka, nismo u istom položaju, mada mi zaista idemo u pravcu napretka", dodaje Budimčevićeva. Više od pola veka u Srbiji se radi pet dana. Neradan vikend u svetu ustanovio je Henri Ford.
(MONDO/RTS)
Zahvaljujući alatima "Mikroelektronike", elektronski uređaji se koriste lakše i brže, a prave ih sve kraće. Već osam meseci od ponedeljka do četvrtka, sa 30 odsto većom efikasnošću.
"Nismo mi odjednom presekli pa da ne radimo tog petka. Ne, to smo radili godinama, mesecima i onda smo došli u situaciju da i ostali ljudi treba da shvate da mi nismo tu petkom. Sada će i njihov prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju biti lakši", kaže šef proizvodnje u "Mikroelektronici" Dragiša Savković.
Strahovi se nisu obistinili
Produktivnost je veća samo ako se donese i lična i timska odluka da posao mora da se završi za četiri dana.
Strahovi da će ostati bez slobodnih dana, praznika ili dela plate – nisu se obistinili.
Direktor "Mikroelektronike" Nebojša Matić ističe da je poslodavcima čudno zašto mora da se poveća plata ljudima kada se uvede četvorodnevna radna nedelja.
"Moraš, zato što peti dan nisu trošili novac, bili su u firmi, sada troše novac. Naravno, plata se povećava iz produktivnosti, ova četiri dana će biti produktivniji, uradiće više i odatle to povećanje", objašnjava Matić.
Kakva su iskustva u svetu
Četvorodnevna radna nedelja bila je na probi širom sveta. U Belgiji radnici mogu da biraju hoće li raditi četiri dana duže ili pet kraće.
Novi sistem ispitan je i u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, na Islandu, uglavnom sa pozitivnim rezultatima.
"Radni ljudi imaju više slobodnog vremena, a slobodno vreme provode sa svojom porodicom, vaspitavaju svoju decu, manje su u depresiji, stresu, posvećuju se unapređenju svog znanja, a otvara se i prostor da se zaposle novi radnici. Govorimo o onim delovima privrede gde se radi po smenama, gde je proces proizvodnje takav da ne može da se prekine", ističe predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije Zoran Vujović.
"Zakon treba da ostavi samo mogućnost"
Takav sistem teže se primenjuje u maloprodaji i ugostiteljstvu.
U Srbiji osnov privrede su mala i srednja preduzeća, kojima bi zbog malog broja zaposlenih nova organizacija rada bila izazov.
Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije napominje da kad takve stvari budu zakonski donete, zakon treba da ostavi samo mogućnost, a da se sve uređuje na nivou zaposlenog i poslodavca kroz dijalog.
"S druge strane, ovakve stvari zahtevaju da prođe određeni period, jer ekonomska moć Srbije i razvijenih zemalja EU zaista nije jednaka, nismo u istom položaju, mada mi zaista idemo u pravcu napretka", dodaje Budimčevićeva.
Više od pola veka u Srbiji se radi pet dana. Neradan vikend u svetu ustanovio je Henri Ford.
