Pisana stena u selu Žlijeb, na obroncima Tare, krije tajnu koja vekovima čeka da bude otkrivena. Narod tog kraja Pisanu stenu vezuje za nastanak reke Vrelo, na drugoj strani planine, u Perućcu. Vrelo važi za najkraću srpsku reku, dugu samo 365 metara, zbog čega je zovu i Godina.

Ta rečica ima i svoju legendu, koja počinje sa druge strane Tare, u selu Žlijeb, ispod jedne stene na kojoj vekovima stoje upisani simboli i znaci, koje još niko nije pročitao. Tu, kraj Višegrada, pod jednim od visova Tare, još živi predanje o reci Perućac.

"Po predanju, Perućac je izvirao tu. Pod natpisom. I prokleta Jerina je to zatvorila. Sjernatom, vunom i šta ja znam. Kad je ovde zatvorena voda, izbacila je tamo, sad gde se zove Perućac u Bajinoj Bašti. I kad uzmeš ovu dijagonalu, tačno, jeste tako“, objasnio je ranije za RTS Mehmed Softić iz sela Žlijeb kod Višegrada.

A kada je izvor zatrpan, na stenu su upisani simboli, i to bojom koja odoleva vekovima. Čak su, kažu, i nemački istraživači uzeli uzorak, ne bi li otkrili njen sastav. "I to stoji uvek, niko to ne dira, snegovi su padali, kiše, sve, ali ono stoji", dodaje Remzija Softić.

RTS/PrintScreen Simboli na stenama

Slični su simboli i u kanjonu Brusnice na Tari, istovetni su i toponimi, tu su i nekropole, a sve budi maštu i čeka odgovore."Postoji tu još skrivenih mikrolokaliteta sa porukama iz prošlosti, koje stručnjaci tek treba da nam protumače“, rekao je ranije Boriša Čolić, iz Nacionalnog parka "Tara".

Već svrstana u najvrednije i najbogatije ekosisteme Evrope, Tara je i čudesna riznica kulturno-istorijskog nasleđa. Na Tari su sačuvane ne samo pančićeva omorika – "živi fosil" svetske flore već i poruke njenih drevnih stanovnika.

(MONDO)