DEJAN JE SA 11 POČEO DA SE KOCKA, PORODICI POTROŠIO 30.000€: Ljude gledao kao da su stvar, ovo je njegova priča za MONDO

Dejan ima 23 godine i već 23 meseca se nalazi u Zajednici "Zemlja živih" u Čeneju koja se nalazi pod pokroviteljstvom manastira Kovilj. Pomoć je potražio jer ima problem sa kockom. Prvi tiket odigrao je kad je bio četvrti razred osnovne škole, odnosno kad je imao samo 11 godina. U to vreme ovakvo ponašanje deteta bilo je društveno prihvatljivo, a roditelji nisu ni posumnjali da to može porodicu da dovede do dna. 

Naš sagovornik je naveo da su mu se u srednjoj školi povećali zahtevi i prohtevi i da je tad već poželeo da ima više novca. Istakao je da je tad počeo da igra malo "jače", ali da to, prema njegovim rečima, nije bilo ništa ozbiljno. "Uporedo sam bio i fudbalski sudija, radio, održavao dvorište, trudio se da zaradim dodatni novac da bih imao za sebe. Voleo sam da uživam u nekim sitnim stvarima. Nakon 18. rođendana sam se prvi put susreo sa nekom većom svotom novca, jednostavno nisam mogao da iskontrolišem. Taj novac sam potrošio za nekih 10 dana", objasnio je Dejan. 

Nakon što je potrošio novac od rođendana, a kako je rekao za naš portal, radilo se o sumi od 3.000 evra, naš sagovornik je počeo da pozajmljuje. Prvo je novac pozajmljivao od porodice, zatim od šire familije i rodbine, a nakon pet, šest meseci obratio se zelenašima. "Već sam tu izgubio neki smer kojim je trebalo da se vodim u životu. Moji su znali da nešto ne valja, ali nisu znali ni šta ni kako. Kad su došli prvi dugovi na naplatu, plašio sam se da mi se nešto ne desi. Moji su rešili te dugove, bili su tu i razgovori. Batalio sam kocku jedno dva meseca, jednostavno bilo mi je iskreno krivo kad sam napravio sve to, video sam koliko su se ljudi potresli, tad sam i imao neke emocije", ispričao je za MONDO Dejan. 

Međutim, dva, tri meseca kasnije opet je počeo da se kocka. Za naš portal je objasnio da mu je svako vraćanje kocki bilo sve gore, da je imao sve manje granica i emocija. "Jednostavno u poslednjem periodu uopšte nisam imao emocija prema roditeljima, prema bratu, prema bilo kome. Jednostavno sam se totalno ugasio, pretvorio sam se samo u stvar, a ne u čoveka. Jednostavno nisam mario ni za koga, samo mi je bilo bitno da roditelji vrate taj novac i to je to. Nisam se pitao, nisam ni njih pitao odakle vraćaju novac, jednostavno mi je bilo bitno da mene niko ne dira. Jednostavno nisam mario za njihova osećanja. U poslednjem periodu sam znao da je to što radim potpuno pogrešno, ali nisam mogao da odustanem od toga. Naučio sam da živim tako od jutra do sutra i onda me je sve puno koštalo u dotadašnjem životu i jednostavno nisam mogao sam da prestanem", potpuno iskreno rekao je Dejan ukazivajući na to koliki je problem kad čovek postane zavistan.

Dejan je nakon srednje škole otišao da živi u Beograd gde je radio. Imao je novac koji zaradi, ali i onaj koji su mu slali roditelji. Međutim, svaki slobodan trenutak provodio je u kladionicama, a kockao se i preko telefona. Prema njegovim rečima, u glavnom gradu je dotakao dno. Nakon toga se vratio kući. Pokušavao je nešto da radi ali je sve bilo uzaludno. "Mogao sam bilo šta da radim, ali džabe kad nisam znao to da cenim i nisam imao mozga da skapiram da ne valja to što radim", kazao je sagovornik za MONDO. 

Dejan je za naš portal objasnio da je u četvrtom razredu osnovne škole nedeljno igrao oko dva tiketa i da je uplaćivao od 20 do 50 dinara. Tako je "igrao" kladionicu do srednje škole. Sa 15 godina je počeo da uplaćuje od 200 do 500 dinara svaki drugi dan. Kasnije u srednjoj školi počeo je da uplaćuje tikete i svaki dan, a nekad se dešavalo i da dnevno uplati dva, tri tiketa. 

Posle 18. rođendana počeo je uživo da se kladi preko telefona jer je krio od svojih roditelja da se odao poroku. "Igrao" je preko 50 tiketa dnevno. Koliko god da je dobijao, više od toga je gubio. Uplaćivao je od 200 do 500 evra na tiket. Dejan je objasnio za MONDO da se kao dete nije stresirao kad izgubi na tiketu, ali da se jako radovao kad nešto dobije.

U srednjoj školi je već bilo drugačije. "U srednjoj školi je krenuo adrenalin i nekako se praznina unutar čoveka razbije uz kocku, kroz taj adrenalin. Godinu dana pred ulazak u zajednicu sam izgubio i taj adrenalin, kocka je počela da mi se gadi ali jednostavno nisam mogao da joj kažem ne, iako sam znao da je pogrešno to što radim, iako sam pokopao i sebe i porodicu i sve ljude oko sebe. Prokockao sam od 20 do 30 hiljada evra", otvorio je dušu Dejan.

Prema njegovim rečima, porodica je počela da primećuje da ima problem nakon njegovog 18. rođendana. "Svestan sam da će oni do kraja života da sumnjaju u mene. To je jako teško palo mojoj porodici. Pre me to nije zanimalo, jednostavno se čovek ugasi, bilo mi je bitno samo sebe da spasim, a druge ko šiša. Samo oni znaju kako im je bilo", kazao je naš sagovornik. 

Pre nego što je došao u Zajednicu "Zemlja živih" Dejan se osećao prazno, bez emocija. Ljude nije gledao kao ljude, već kao stvar. U Zajednicu je došao na nagovor roditelja. "Tad sam imao dugove i sva vrata su mi se zatvorila i to sam video kao soluciju da samo pobegnem. Nisam ništa znao o zajednici. Prvih mesec, dva mi je bilo lepo u zajednici, jer eto, koliko sam samoživ bio uopšte nisam razmišljao šta se dešava sa mojim roditeljima. Znao sam da sam im ostavio dugove napolju a pritom im nisam to rekao", podelio je Dejan sa nama intimne trenutke koji treba drugima da otvore oči da ne kreću putem sa kog se teško vraća na pravi. 

Istakao je da je mesec, dva u zajednici spavao kao nikad do tad. Bez stresa. Naveo je da se "napolju" dešavalo da ne spava tri, četiri dana zbog stresa jer nije znao kako da vrati novac zelenašima. Međutim, posle dva meseca počeo je da shvata šta je uradio svojoj porodici i sebi. I to je počelo da ga jede. 

Dejan je uložio veliki trud i napor da shvati šta je učinio i da izađe iz kandži opasnog poroka u koji je ušao sa samo 11 godina. Nakon 23 meseca, koliko je u Zajednici, konačno se oseća mirno i kako kaže, nada se popunjeno. "Mislim da me je ovde vera osvežila i dala snagu. Posle dve godine je nekako sve došlo na svoje. Želja mi je da nakon programa imam izbor - hoću ili neću. Pre zajednice nisam to imao, pre zajednice nisam mogao da kažem neću. I želim samo da mi se vrati ono što sam imao. Pre sam težio da imam nešto što nemam, a sad tražim da imam ono što sam imao pre nego što sam napunio 18 godina. Plan mi je da se vratim kući i da probam da pomognem roditeljima na pravi način", zaključio je razgovor za MONDO Dejan.

Naš sagovornik je krenuo sa samo 11 godina putem poroka. Niko od starijih ga nije upozorio da je taj put opasan i da retko ko sa njega siđe. Bio je samo dete kad je doneo pogrešnu odluku ni ne znajući da će ga ona obeležiti za ceo život. Danas u Zajednici "Zemlja živih" najmlađi zavisnik od kocke ima samo 15 godina. 

(MONDO)